Prosvetni glasnik

ПРИКАЗИ И ОДВНЕ

113

На другом је месту : „^Утке^утпазЈеп ?" од директора П. Лоренца. Назин „Шпке^утпазхеп" начињен је по аналогијн ранијих „\Утке18сћи1еп". Додуше, не може се замислити, да имаде сада гимназија без одобреља пгколске власти, али се не може сумњати, да доиста има гимназија, које не испуњују своју задаћу. Узрок, због кога могу постати и опстати такве „буџаклиске гимназијв", у том је, што неке породице желе само, да њихова деца стеку „права", која дају средње школе, а не брину се, како Ке доћи до тога, да ли природним развнтком или да добијају само премаз, школско сведочанство. „Ја тражим за мога сина лаку гимназију, и пошто ми је као таква препоручена Ваша" итд., — тако је од речи до речи гласила једна пријава. Писац чини предлоге, како да се помогне овоме злу средњошколске наставе, и мисли, да цео наставнички сталеж средњпх школа треба да осећа као ствар части, да што је могућно пре нестане имена и појма буџаклиске гимназије заједно са самом ствари, п да васпита своје чланове у том смислу, да пре свега сами себи не стављају сувише ниске захтеве. Трећа је расправица: „Бег Леикзсће АпГзаЂг Гп <1ег Ке1&рги&тд" од директора А. Штама. Раније је један директор предложио, да се на испиту зрелости допусти приправницима, да нри изради тако званих литерарних тема смеју загледати у текст спевова, који су у питању. То је врло добро, вели Штам; али он иде још даље. Ннје сваки ученик односно абитуријенат подобан, да подједнако успешно обради сваку тему, која му се д& на писменом испиту из матерњег језика; због тога Ш. мисли, да је према начелима модерне педагогике назадно задржати досадањи начин давања задатака, већ дв ваља оставити неки избор, у облику неких по себи разумљивих граница. Нека се абитуријентима даду три теме на избор, рецамо једна литерарна, једна слободна и једна каква било друга. Наставник матерњег језика нредложио би шест или и још више тема, а министарски изасланик одредио би три од њих, које ће се дати приправницима. Тако се не морамо бојати, да неки абитуријенат неће одговорити нашим очекивањима; свакојако опасност је знатно мања но раније. Тада ће он доиста моћи да покаже, шта уме урадити на овом пољу. То није неоправдано нопуштање, „слабодушно" силажеве испод досадашњих тражења, већ просто један захтев правичности, кад ми абитуријентима дамо прилику, да доиста покажу, шта могу урадити. А по досадашњем начину они зацело врло често нису били у том положају а нису ни могли бити. Четврта је расправа: „Бег Шехшзсће ТЈп(;етсћ1; аиЈ <1ет к1аз818сћеп Сгутпазшт" од цроФ. др. Р. Паприца. Отвар се тиче специјално немачких гимназија с обзиром на нове наставне нланове. Веома су занимљива опажања о наставп живих језика у Француским средњим школама од про®./др. Ф. Хајнриха из Берлина под натнисом: „Ргап2б8Јзсћег 8ргасћпп1;етсћ(;" (на петом месту у овој свесци). Она се тичу директне методе, превода са матерњења језика на туђи језик, лектире и језичке културе. Нарочито вреди истаћи захтев Францускога наставног плана, да се директна метода у настави живих језика изведе нотпуно н доследно, на што нарочиту пажњу обраћа садашња 1пзрес110п §епега1е <1е РтзЂгисМоп рићН^ие. Та настава треба да се креће у овој нрогресији: говорење, читање, писање, тако да је у нижим разредима главна сврха говорење, у средњим чит^ње а. у вишим писање; али, наравно, ни у једном од ових ступњева не негује се искључиво једно. — Превођење са матерњег језика на туђе врши се тек у вишим разредима. Оматра се, да није умесно, просветни гдаоник , I ђњ. 1, св., 1913. 8