Prosvetni glasnik

114

просветни глаоник

да се оно нримењује раније, као средство за учење граматике. Тек кад је ученик поуздан у облицима, унеколико извежбан у усмено.ј употреби туђих језика, он треба да врши језичко уноређивање у превођењу, како са туђег језика тако и на туђи језик. Превођење се правилпо схвата као најтежа задаћа, која .је приступна само нпјзрелијем ученику, као Ипе Пеиг у учењу језика. Оно тражи разумевање стилистичких разлика, претпоставља јачу умепшост у употреби туђега идиома, учи правпти упоређење међу духом двају народпости. Код превођења је Француски принцип: оно не сме никада бити сврха настави. Оно је само средство духовне културе, али не средство, да се неки туђ језик научи. Он се присваја само имитацијом и властитим размишљањем. — Код лектире је све стало до тога, да ученик доиста асимилује прочитани текст. ГГриродни почетак ове асимилације јесте читање по смпслу. При лектири никако није главно читање и превођење, већ претресање текста у сваком правцу — стварно, логички, граматички, естетички. Један такав час лектире је дакле сопиегзаИоп аШоиг Л'ип 1ех1е. У средишту су поједине речи, у свима њиним односима, нарочито синонимним. — Обрађивањем иојединих израза, детаља с погледом на смисао, Фразеологију, стилистику, синонимику, како при лектири, тако и у говору, ствара се култ речи, који васпитава ученика за респект према језицима. Ученик се навикава, да језик брижљиво употребљава као нешто племенито; то му постаје ствар части, а јасно, тачно говорење друга природа. У Француским средњим школама постиже се више језичке културе но у немачким. А ради овога тражи се добар пример наставнички, солидна спрема њихова. Излагање Хајнрихово заслужује пажњу свих стручњака, и мн ћемо га у другој прилици и на другом месту (у „Наставнику") нриказати онширно. На завршетку ове свеске, тако пуне занимљива садржаја, имамо сасвим кратак извештај А. Тилмана: „Б1е ЕпеДпсћ АИћоб-ВМДлдпд". Прегледу књига у свима свескама је посвећено довољно пажње и простора. Београд. М. Ј. П. (Свршиће се). Педагошка година — Врло згодну, цубликација да учини драгоцених услуга свима онима који се интересују не само науком о васпитању, ввћ и питлњима наставе. Требало би се увек занимати школским питањима само тако да се никад не осети незгода у томе што се нема довољна документација. Не могу се читати сва дела која се појаве, не може се сваки иојединац претплатити на све часонисе, а иокадшто, и то врло често недостаје и времена да се прикупе и класирају сва интересантна документа.... Напослетку, ово или оно обавештење које нам је данас измакло исиред очију, сутра ће нам можда бити потребпо, и на нашу жалост нећемо бити у стању више да га нађемо, Свима овим незгодама изгледа да је доскочило дело Педагошка година (1Ј Аппбе РбЛадодгдие). Оно нам износи пред очи на 450 страна кратку анализу свих оних дела која се баве васпитањем, и која су се појавила у 1911 години; сем тога ово нам дело даје методичку класиФикацијт главних чланака објављених з"а ову годину дана у новинама, часописима и стручним листовима целога света. Пред нама је сад на нашем расположењу аналитички индекс врло богат и иотпуно сређен са свима педагошким радовима који су објављени у Француској и у туђини.