Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

Плате учитељица су исте као и учитеља. Истога дана кад је нови закон изгдасан, одбачен је такође народним реФерендумом (са 39234 према 86631 гдаса) преддог кантонског савета. по коме учитељице у случају удаје не могу остати у служби. Ако бисмо носле ових података о школама, ученинима и учетељима хтели да дамо и иотпуну слику о школском надзору, морали бесмо нонова ићи од кантона до кантона. Као и сву осталу школску организацију у Швајцарској, тако и органнзацију шкодског надзора карактерише велика разноврсност, која укунно зависи од географских, економских, политичких и конФесионадних односа иојединих кантона. Зато ћемо ми и овде гдедати да дамо само најпотребније, оиште иодатке. Надзор над школама врши се од стране савеза, кантона и општина раздичито према месним придикама и разним врстама школа и ирема томе да ди шкоде уживају савезну помоћ иди не. У ведикоЈ већини кантона врховни надзор и управу над свима шкодама има тзв. дирекција иди денартман васпитања (Ег21ећип§8(Игек1,1011, Ег21ећип§8(1ера.гкеии !П(;|, чији је шоф (Ег21ећип§8 (Игек1ог) чдан кантонске вдаде, а у исто време и иредседник једнога нарочитога колегијума који му се иридаје и ко.ји управо има врховну надзорну вдаст над шкодама. У неким кантонима чланове тога кодегијума (Егаећип^вга! лНе оћегзге Ко1шш8810л 1иг Лаз Етећие8еп") именују законодавна теда (Каи1опга1, 6го88ег Ка1, Еапска!) као у Цириху (7 чданова), Луцерну (5), Базелштату (9), Граубиндену (3) итд., а у другима њих именује вдада (Ке§1ег1т§8га1) као у кантошша: Цуг (7 чланова), С. Гаден (11), Фрајбург (13), Женева (31) итд. Кантон Берн са још пет других кантона нема ова.ј васпитни (нросветни) савет (Егасћип°'8га1, у Апенцигу још с називом ,ГаМе88сћи1коп11Ш881ои"), него посдове просветно-васпитпе води сам иредседник дирекције васпитања. У два кантона ( У фи и Апенцед И. Г.) тај је савет координиран вдади, а у већем броју каптона (13) дата су му права једне завршне инстанције у нросветним интањима као у Цириху, Дуцерну, ШаФхаузену, Швицу, Базедштату, Вадису и др. У овом последњем постоји поред савета још и нарочита комисија за оеновну (примарну) наставу од 7 чданова са директором васпитања као иредседником. Само у малом броју кантона (4) васпитни савети учеству.ју у непосредном надзору на тај начин што се нојединим члановима постављају нарочити инспекциони задаци. Иначе се неносредни надзор над шкодама врши преко стручних надзорника (Веш1 '8ш8рек1 ;ога1е) иди преко колегијалних власти (КоПе^чаЊећбгсКп), а у неким кантонима су оба ова начина онојена у један мешовити систем. Стручних инепектора за основне школе има у свима кантонима, изузев два (Цирих и С. Гален). Број инспектора је раздичит у разним кантонима (1 — 15).