Prosvetni glasnik
НАСТАВА И КУЛТУРА
77
за наредну годину (§ 16.) Ради бржега и интензивнијега рада капители се деде у секције (бекиопзкопЈегепгеп) које саме бирају себи управу (§ 7.). Сваки каиитед има своју библиотеку (§ 23). Сви члапови капитела, као и остали учитељи и проФесори уииверзитета и виших школа у кантону чине школски синод (бсћи18упо<1е).Васп. савет заступљен је у синоду са два гласа, а остали чданови његови као и чданови окр. шк. старатељства имају саветодаван глас (§ 28). Синод се уопште саветује о средствима за унапређење школства. Жеље и предлоге у том смислу може подносити један или више чланова и они се нредају председнику најдаље до краја јуна (§ 35). Управу синода састављају: председник, потпредседник и пословођа; њих бирају на две године чланови синода апсолуном већином гласова (§ 38). Рад синода је јаван (§ 37) и он почиње песмом, затим председник говором отвара синод, и у њему помиње нове чланове синода, а по том се прелази на дневни ред; рад се завршава такође песмом (§ 42). Школском синоду претходи иросинод (РгозупоЛе), који чине председник синода, по један члан сваког капитела, сваког кант. учитељског завода и виших школа у Цириху и Винтертуру 1 , а два члана васпитног савета присуствују са саветодавним гласом (§ 31). Просинод се састаје најмање 14 дана пре синода и врши све потребне припреме за рад у синоду. Предлози за синод морају да прођу кроз просинод и да буду примљени најпре од њега (§ 32). Избор чланова просинода врше правни гласачи у кантону према изборном закону (§ 33). Овим прегледом о уређењу школских власти у кантону диришком ми смо дошли до краја у излагању података о швајцарским школама,Како овим радовима, према напомени коју смо у почетку још учинили, није био задатак да изнесе све ни.јансе међу школским организацијама појединих кантона, него само иетицање онога што је карактеристичније и општиЈе — надамо се да они нису промашили свој циљ. Али да би слика била потпунија, ми ћемо још покушати да укратко обележимо тежње и идеје, које су за последње неколике године понајвише занимале школске људе и биле повод разним предлозима за реФорму данашњега школства. Притом ћемо, као и досад, имати пред очима поглавито званичне податке и извештаје. * * * „Пошто „век детета" са једном својом деценијом припада већ прошлости, корисно је можда бацити један поглед на реФормни покрет, који се скоро пре тридесет година појавио у области васпитања а и сада је још у току".
1 Посде Дириха највећа варош у циришком Еантону.