Prosvetni glasnik

11Р0СВЕТНП ГЛАСНИК

Овим речима иочиње А. ИИМ одељак о школско.ј организацији у једноме од својих „Општих педагошких годишњих извештаја 1 " Одмах затим он наводи да су реФорматори, ослањајући се на Спенсера. хтели најпре да човек пре свега постане ,здрава жинотиња". Изгледадо је, веди он, као да су они своје идеаде гледали остварене на тркалишту и коњским стајама, и да би оно што је држава чинида за унапређење оточарства радо пренеди на човечји род. Они ћаскаху о опдемењивању раса, о телесној култури, природном начину живота и свима могућним опортовима, ади им шири кругови брзо окретогае леђа. Тада отпоче „век детета". Са Е11еп Кеу- овом клечаху обожаваоци пред величанством детета, чија им „личност- беше свота. Све гато дете чини добро .је. За васпитање не треба да буду меродавни ни искуства ранијих генерација, ни захтеви садатпњосги, него нросто тренутне потребе детета. „Педагози личности" превиђаху да се при васпитању мора водити рачуна о индивидуадитету васпитаникову, тј. љеговим урођеним и стеченим подобностима, његово.ј обдарености, склоностима, моћииа, али не о његовој личности. Дете није личност; у најбољем сдучају оно то има тек да буде и васиитаник и васпитач треба увек да имају иред очима овај хваде вредан циљ. Покдоницн детета постају скругаени од сажаљења кад виде кодико се данас мора учити. Они се стресају при помисли да знање, „овај товар за сто камила", свакога дана расте. Они се боје да дете под тим теретом не пронадне у земљу. И да би га спасли историзма и старих језика, они хоће пре свега да исугае „античку бару". Са омаловажавањем, ако не са презрењем, гледаху онн на научника. кога внгае не сматраху за савршенога, добро васпитаног човека. Уметност треба да постане васпитачица детету, али притом ни сами не знађаху шта. желе: један је хтео да дете оспособи за уживање у лепом; други је гледао у њему биће које ради, ствара и надао се да оно ностуна као уметник; трећи је најзад мисдио да дете помоћу уметности издигне изнад његових погрешака и сдабости и изнад недостатака околине. И ако прилично драстично. ипак је поменути писац на овај начин згодно обележио супротности које се јављају у непрестаној тежњи за реФормом школа. А та тежња, збиља, нема краја; уз то је често пута и врло чудна. Нико није задовољан својом гаколом. Француз грди васпитање, које му је додељено. а као узор хвали немачко наспитање. Немац хвади васпитање у Сев. Америци и Енглеској, док се тамо чини обрнуто. Слично се дегаава иу другим земљама. Но пијо тсгпко наћи и сгварпе узроке оваквом држању: неки се критичари налазе под утицајем и предрасудама свога личнога непријатнога искуства, док други намсрно о^лаче туђе у свеулију одећу, да би тиме нозване покронуди

1 Јаћгћир.ћ. 1910.