Prosvetni glasnik

80

ПРОСВЕТНИ глдсник

пресићен елободама и чије слободњаштво има и своје особите прохтеве) одбацују, јер мисде да би она одвела аиархији. Практични Швајцарци, који су кроз све врсте школа врло доследно спровели свој принцип практичности, налазе и друге разлоге да према реФормном покрету буду резервисани. Но, то не значи да они уопште не признају да су и њиховим школама потребне поправке. Два проблема нарочито занимају школске раднике у Швајцарској за последњих неколико година: настава рада (школа рада) и државнограђанско васиитање. Питањем о замени школе знања школом рада занима се у последње време педагошка литература свих просветних држава, те је сасвим природно што је оно предмет расправљања и у Швајцарскбј: Но школа рада се овде не схвата као нова школа него као нова метода. Тоје, како изгледа, мишљење већине школских радника. Један од њих пише: „Основна школа не може никад постати чиста радничка школа, тј. она не може никад бити школа која ће претежно неговати механички рад. Истина је процес учења помоћу рада најпоузданији, али и најдужи. А кроз ручни рад учити и усађивати у главу ствари, које се на путу закључивања брзо могу наћи, није психолошки правилно. Меморије и вежбања су потребни, обоје ће остати. Нико засад не треба још да се боји или радује е ће учење и вежбање ишчезнути из гаколе. Тачно узето, школа рада није нова школа, него једна нова метода". Наставно ће градиво у целини остати исто као и досад, у сваком случају неће бити проширено; али пут за савлађивање биће промењен. Данас се наставно градиво предаје ученицима говором, читањем и снисима, а насупрот томе школа рада хоће да га ученици доживе. Данас ученик учи што су други искусили, нова метода хоће да ученик „сам искуси." Ради свега тога није потребна нарочита школа. Треба само обраћати деци пажњу на домаћи и производни живот, посећивати с њима вртарске и шумарске школе, радионице, Фабрике и наставу што чешће премештати у поље. „Напоље у слободу! Тоје сва тајна педагогике. Свет посматрати и схватити, то је све!" Школа рада, какоје овај писац схвата, утицаће васпитно у физичком и интелектуалном погдеду: „ 1. неговање једне баштице за покушаје, излетима у природу и посећивањем радионица; 2. искоришћењем воље за скупљањем код младежи, збиркама материјалија, слика и биљака; 3. практичним ручним радом: картонажом, радовима у глини и дрвету." Нарочито со истиче васпитна важност ученичких радова у башти и пољу. Поред многих чланака у разним школским и педагошким часописима и лиетовима, који говоре о томе, учињени су гдегде и успешни практични покушаји. Али настава рада, како је њу у Минхену почео да остварује њен најпознатији и најистакнутији заступник Ђг. Кегзсћепз-