Prosvetni glasnik

НАС1АВА И КУЛТУРА

81

1етег , не налази великога одзива код швајцарских шкодсКих радника. Шта више, о тзв. Еершенштајнерову систему они се изражавају с великим неповерењем и сумњом, а готови су да га огласе скоро за пропао. 1 Један од њих, који га је проучавао у Минхену. хвади особито само Физикална и хемнска ђачка вежбања. „Отишао сам пун неповерења, вратио се пун дивљења. Дословде је истина: учениди праве огледе и огледи чине основицу, а не споредну страну теоријске наставе." Права школа рада, како је у Швајцарској заступа К. 8е1(1е1, 2 - пр. доц. за пед. на универзитоту у Цириху, (а и 6г. 8сћаи1 , 3 учитељ у Базелу) захтева бескрајно више средстава за своје увођење и издржавање него данашња школа учења. Она захтева много више наставнога простора, много више наставнога градива и средстава, и много више учитеља. Фабрична настава у маси од 50—100 ученика одједном немогућна је у школи рада; настава рада захтева према својој природи много разреда од 16—24 ученика. За овај облик образовања и васпитања данашње друштво и данашња држава нема средстава. Она је, дакле, школа будућности. У Швајцарској је тако и схватају, те је и остављају будућности. У вези са школом рада расправља се и пптање о државно-грађанском васпитању. У Кершенштајнерову еистему, који је он спровео кроз више разреде основних и кроз продужне школе у Минхену, у свима одељењима и разредима, предају се грађанске поуке и поуке о животу. На највишем курсу стручне продужне школе учи се познавање устава и закона. Ни ова новина не заноси много педагоге у Швајцарској. Неки од њих виде у томе тенденцију да се школа под том Фирмом увуче у политичко-партијски живот. Зато они то васпитање остављају породици, јер, вели један, „ако запитамо сами себе ми, који и сами учествујемо у политпци, где смо и кад добили прве дубље утиске, који .су обележили правац нашем политичком мишљењу, ми нећемо доћи на школу, већ на породицу, своју или на оне, које нам беху блиске." Школа у Швајцарској нема потребе да се стави у службу пити једно.ј партији, нити једној влади, она треба и она хоће да васпитава грађане који се радо стављају у службу општега, у службу државе, вели други. „Зато се право државно-грађанско васпитање не може поклопити с државно-грађанским поукама, с економским и техничким васпитањем, а ни с политичким образовањем и социјалним васпитањем; јер државно-грађанско васпитањ.е није нешто изван других васпитних циљева, већ васпитање уопште" — тако закључује трећи. А поменути иисац, којије школу рада проучавао у њеној „отаџбини," у Минхену, каже на крају свога извештаја. „Љубав према отаџбини 1 »Р&(1. В1а«ег«. Ет 2 1в(1е1п, 1910. Ј^41, 8. 661. 2 »ЈМе АгћеН. Баз бгшн! ргоИет ипзегег 2еН.' 8 Вегп, 1910. 3 ,>Аг1>еи88сћи1е, Аг1ое1(;8рг1пс1р ипс! АгћеНјвтеЉоДе/' 2имсћ, 1910. лтро С ветпи гдасник, i кн,., 1 св., 1913. 6