Prosvetni glasnik

144

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

без изкуства нема сазнања; дакде ФидозоФија је немогућна. Али она је и сувишна, продужио би иозитивиста, јер шта се мене тичу ствари које леже с оне стране искуства: такво знање и кад би било могуће не би имало никакве вредности, јер се не би могло искористити ни у ком смислу: нити би могди на основу њега да градимо нове путеве, нове Фабрике и т. д.; једном речи то би знање било некорисно, те отуда и сувишно. Оно не би бидо у стању да нам одакша живот; од њега се не би могдо живети, те отуда и ти „ванискуствени објекти не драже моју жељу за сазнањем." Као гато видимо, позитивизам се не труди тодико да докаже немоћност ФидозоФИје, већ се у гдавном позива на некорисност фидозофског сазнања, те отуда изводи њену сувишност, по чему се он н раздикује од критицизма, који као што ћемо видети, немогућност Метафизике хоће да докаже. Али основна теза позитивизма, на име да и ФИлозоФија, ако хоће да постоји као Наука, мора да има ослонца на искуству, јесте апсолугно оправдана и онште призната. Ми ћемо доцније видети, да се ова теза признаје данас чак и од стране оне врсте ФилозоФа, који су некада не само одрицали потребу ФИлозоФије за искуством, већ су се и одликовади нрезирањем искуственог сазнања, а то су мистичари. Бергзон н. нр. за разлику од немачких мистичара Фихтеа и Шелинга, не само да не одбацује искуство као извор сазнања, већ шта више учи могућност искуства апсодутнога. Ну о томе доцније. Што се тиче другог позистивиетичког тврђења, да .је ФилозоФија сувишна, јер би њено сазнање бидо некорисно, те као такво „не дражи жељу за сазнањем једног позитивисте", то се тврђење ио нашем мишљењу, не може да нобија: ко нема других потреба, да .не кажем виших, осим оних који у тесно.ј вези стоје са нашим материјалним животом, ко не чезне за сазнањем ради самог сазнања, као што велики Аристотедес учаше, тај има право да тврди да се њега „некорисне истине" не тичу, ал' тај мора да призна да има можда људи којих се оне тичу, који за њима чезну и чије сазнање „њихову жељу за сазнањем дражи". Ово тврђење дакле исто је толпко безопасно, без вредности, кодико је и оправдано. У сваком случају овди се могу применити и дако разумети много цитиране Фихтеове речи: АУаз гаан Шг ете РћПозорМе луаћ1(;, с1ак котт! с1агаи!' ап, таз тап Шг еш Мепзсћ 181... 2ит РћПозорћеп капп тап тсМ еггодеп теегЛеи; /ит РћПозорћеп тизз тап §еђогеп зеЈп. Оваква мишљења о фидозофији била су нарочнто у нодовини прошдог стодећа вдадада у ондашњим научним круговима. Али не само да је се тада ФилозоФија негирала, она се тада подцењивада. Ко би се у оно доба, тако карактерише Рил средину нрошлог столоћа, „усудио да говори о филозофији , био би исмејан, да траћи своје време