Prosvetni glasnik

ИАСТАВА П КУЛТУРА

146

бавећи се тако нечим као што је алхемија 1 . Филозофија се онда сматрала као једна изумрла Форма органског живота; она ирипада прошлости, а будућност припада само Науци: у Науци пулсира прави живот; од ње имамо очекивати решење свију загонетки света и живота. „Сваки ма како безначајни научар из оног доба" вели Рил даље, ,какав филолог мислио је да има право да са подцењиваљем гледа на Науку једнога Еанта и Платона". Колико се оида шило у подцењивању ФилозоФије, нек нам послужи следећи пример, који и Рил у поменутом своме делу у истом циљу наводи: кад је Роберт Мајер, проналазач принципа одржања енергије, да при свима квалитативним нроменама енергијо у прирОди њихов квантитет остаје исти, нокушао да овај став оси.м помоћу искуства докаже и дедуктивно, онда му је било добачено, да је почео да се иодмигује са митафизилом. Нама је познато, да је дедукција збиља главна метода ФилозоФије, али она није искључиво ФилозоФска метода, већ се ње ни сама Наука не може да лиши. Велики обновилац Наука Галилеји извео је сво.је законе падања првобитно на дедуктиван начин, па их је тек после оверавао експериментом. Да сва тела падају једнаком брзином, то изводи Галилеји на следећи начин. Еад би лакша тела падала спорије од тежих, онда би једно лако |тело и једно тешко заједно требали да падају средњом брзином. Пошто то није случај, излази да сва тела падају истом брзином, и да разлика у брзини долази од отпора медијума, ваздуха, кроз који падање бива. Овај нам пример показује колико се онда далеко у подцењивању ига.го н како је ондашње мишљење било једнострано и погрешно. Тако се у главном мислило у оно доба. Еолико .је пак дуго владало ово мишљење у другој половини прошлог столећа, о томе постоје разна гледишта. Један знаменити историчар вели ШтумпФ 2 , озпачује целу другу половину прошлог столећа као .једпо неФилозоФСко доба испуњено иозитивизмом, и тек у данашњим данима ФилозоФија добија полета. ШтумпФ побија ово мпшљење на исгом месту и тврди да се ФилозоФска мисао почела да буди већ у шестој и седмој децснији прошлог столећа, када су сгупили на позорницу Фехнер и Л .оце, који се ни у ком случају не могу бројати у позитивисте. Ми овди можемо само додати, да се ШтумпФово мишљење несумњнво мора да призна за тачно, јер су и Фехнер и Ллцс били мислиоци који су имали смолости да мисле и о неискуственим објектима, те их према томе морамо бројати пре у метаФизичаре, него у нозитивисте. Па ипак оно доба није било без филозофијо ; онда јс на име био у Немачкој материјализам у јеку, као што је то био случај с позити1 Ово и осхалп наводи Рилових мисди из њсговог дела: 1Већ1. б -е &епугаг!; сЈег Р1п1оворМе, 2 С. 81чтрГ: ГЈге "ШеДег^ећиН; с1ег РМ1о8орћ1е, ст. 6.