Prosvetni glasnik

172

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

евом благостању; уосталои, њихов је рачун врло иогрешан, .јер старајући се неирекидно само о ссби и о својим личним интересима, иодићи ће нротив себе део свет и створити око себе неповерење и одвратност. — Кад је реч о друштвима, њих саможивост нпшти и угушује, јер јеонаувскпрви поводзарасцеп и мржњу, међутим, уданашњем нашом времену, општи, заједнички интерес треба увек да се истиче пред појединачпим интересима, сем ако се неће да сс зацаре унутрашње борбе и зађевице и нрава анархија. Закључак. — Нико не може одржати обећање да ће живети само за себе. Рааум и несебичност Увод — Како човек, готово, за све оно што има, дугује друштву, то треба да мисли п на друге људе. Развијање — Паметан човек осека се да је везан за друге, постаје жртвом њихових неуспеха, а постаје већи и спажнији кад и они иду и корачају успешно напред; радује се кад су и они радоспи, тужан је кад и њих снађе беда и невоља; њихов живот има свој одјек у његову животу; „Ништа, што је људско, није њему вишо туђе." Човек је добар: његова доброта чини да друге воли и да је тако1)е од других вољен; завист, пакост, и сва остала неваљалства њему су непозната; мржња испред њега бежи. Доброта и благост његова срца чине више добра. сиротињи но што је у стању то да учини милостнња најбогатијих; шири око себе срећу, а свуда сеје елогу н мир. Његова доброта иде до несебичњаштва , у стању је да ућутка. евоје прохтеве; зна кад је потребно жргвовати своје интересе, да би користио н помогао својим ближњим. Често га можете вндети како заборавља своју тугу и свој бол, да би само могао утешити ожалошћене и онеспокојене пријатеље; често га можете видети како оставља свој рад, само да би помогао свом болееном и изнемоглом суседу. Његова несебичност иде до херојског иожртвовања и оданости. Нема ли примера како се поједини сиромашни људи одлучили да норед своје неколико деце приме на неговање и одгајивање туђу децу, која су остала сироте? Колико је опет њих ко.ји су жртвовали и своје спокојство, на и свој живот само да би се могли побринути и спасти беднике и несрећнике. Ово иожртвовање иаметан човек исиуњава драговољно, одлучно. Жртвовати се за своју породицу, за своје пријатеље, за своју земљу, то за паметна човека није никаква тегоба, напротив то му причињава највећу радост и задовољство. Такав човек је нојмио да људеко братство учвршћује јединство људско, које је опет извор свега добра на овом свету. Он зна да би без овога човек поново постао животиња, и то груба, сурова, неваљала и неправедна животиња.