Prosvetni glasnik

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Живот у породици: васпитање У в о д — Родитељима је дужност да подижу и васпитају своју децу. Развијање — Љубав родитељска према деци не обедежава се само миловањем и пољупцима (понека матн која само грли и љуби своје малишане може ипак зато бити вр!о рђава мати); та се љубав истиче и то још нарочито по начину како ту децу васпитавају и подижу. Добро васиитање има само једно правило: да има за циљ интерес дечји а не родитељски; не треба децу одгајивати на егоистичан, саможив начин, себе ради. Егоисте су они родитељи који се уарад свога мира и спокојства, или са своје нехатости, не занимају својом децом, својим малим, већ их пуштају да раде што хоће, или, што је много чешћи случај, предају бригу о њима другоме. Нарочито су егоисте они родитељи који траже да се користе својом доцом, који их шаљу у школу да би тамо добила коју пару, каогод и они који своју децу терају да јуре уллцама да зараде штогод или да иснросе милостињу. Родитељи треба да подижу своју децу без икаква лична себичњаштва. Треба деци помоћи да постану енергични и разборити људи. Тога ради треба пустити да им се развија интелигенција: тражити да се дозна шта се дешава у њиховим малим главицама, помоћи им да многе ствари разумеју и схвате, и гонити их да уче и да се изображавају. Потом пустити да јача и њихова воља: приморати их да покажу одлучности, помоћи им да преброде све опаености и тешкоће и да очеличе свој карактер. Ово људско васиитање треба да буде ираведно: иретиостављање, издвајање, кварење, изазивпју завист међу браћом и сесграма, руше сваки осећај сиповља поштовања у срцу оних који виде и осећају да су занемарени и пренебрегнути; нагоне, доцније да се буне и да осећају љутњу они који верују и сматрају да су пре тога били жртве. Ђасиитање треба да буде мирно: Пека родитељи, пре свега, буду мирни између себе: неупутности, грдња, свађа и препирка њихова, све то одјекује у души малих. Нека родитељи увек буду мирни са својом децом; опомене, прекори, поправке, кад се чине љутито, немају никад никакког трајног дејства. Васиитање треба да буде одлучно, чврсто: родитељи имају власт зато што су паметнији и зато пгго су одговорни за своју деиу; ову им власт признаје и сам закон. Та власт не треба да се очитујс у жестини и грубости; некада је отац имао права да убије своје дете, сад пак једино му је остало право да га казни, па и да га удари; али батине, удари ногом, штапом, апсолутио ништа не зиаче и не доказују (они само нагоне дете да се буни кад одрасте). Права, истинита власт је морална власт; родитељи је стичу искреношћу и убедљивошћу својих речи, исправношћу својих поступака, часношћу свога целокупнога живота; таква власт једина је која вреди и која има дејстеа.