Prosvetni glasnik

256

ИР0СВЕХШ1 ГЛАСНИК

Кад се каже да морално васпитањс наклоношћу треба да буде вегативчо, не мисли се тим да накдоност треба да буде сама према себи неповерљива, да јој се треба чувати од својих сопствених нретеривања, већ још да јој треба управљати и бдита над својом акцијом, да треба да буде пробрана, да треба да послужи да детету саопштимо ' само оне осећаје које хоћемо да оно осети. да треба, једном речју, да му буде и квалитатативно и квантитативно удешена. Реч је, на нример, о томе: „да се учини да дете осети утицај нежних осећаја, а да се сачува мржње и непријатељства". Како је наклоност нут и начин за ширење осећаја, то се њом треба иослужити само за ширење добрих осећаја. Треба да се бранимо и да не дамо да наша деца виде оне осећаје, које не бисмо ради ,:,а код њих видимо, треба да „избегавамо да никаква нестрпљивост или љутипа, да никаква оштра реч, никакав раздражени поглед не задеси њихове осећаје"; треба да им уштедило сваки незгодан пример. „Једна мајка, строго се придржавајући горњих нрописа, рекла ми је, да се иа њезиној ћерчици, врло живахном детету, у првој години, није приметио ии најмањи знак љутње" (М 1пе Кескег с!е баизвиге). Каква ноука за родитеље који су необазриви пред децом, који нред њима не воде рачуна о својој нарави и расположењу, који мисле да немају потребе да се плаше суда своје деце, и тим се умирују, као да незгодан пример треба да буде схваћен па да се њем и следује, као да деи,а немају у себи невероватну лакоћу да тумаче Физиономије и „да деле утиске којима су још неподобна да процене узрок и повод", и да не могу такође невино, у неку руку механички, присвојити рђаве моралне навике. Васпитаве ооебаја наклонош^у б) Његов позитиван облик Но васпитање наклоаошћу не би могло остати негативно; оно то не може и не треба да буде. Оно то не може да буде, јер, самим тим, што се забрањује да се маниФестује један осећај, самим тим изазива се посредно супротни осећај, и даје се пример позитиван и реалан. Свако је васннтање једновремено нозитивно и нагативно, из самог разлога што спречавати значи производити, штО задржати .један иокрет, значи саопштити какав други. Но, имајош нешто више; само васпитање не би пристало да остане негативно, и кад би то могло да буде. Нико, доиста, неће сматрати да је довољно спречити да се не породе незгодне и непријатне диспозиције, п да не би требало још иробуђивати добре. Било би „хладно васпитање", потпуно суво, чак и без икаква дејства, оно васпитање, „које би се сводило на вештину снречавања", па чак и онда кад би се томе придружила она вештина тако згодна, тако јака у потреби, али и тако празна, проповедања и