Prosvetni glasnik

ИЛОТАВА И КУЛТУРА 255

Баивзиге извдачи отуда вр.ш важан закључак, који се слаже с напоменама и цогледима Русовљевим ,ато је, даје малу децу боље занимати стварима него ли лицима". „Ствари су мирни предмети који не траже да их задиркују. Са њима деца врше опите и не мисдећи на то; њихово расуђивање сазрева у њиховнм несвесним иосматрањима. Поред личности, наиротив, деца живе наклоношћу иди одвратношћу. Делатност коју жива бића врше једно на друго ставља све њихове етрасти у покрет, и ова делатност у толико је живља, што с децом нема опхођења мнслима и што се све врши на домену емоција. Како сваки њихов упечатак производи дејство и добија одговор, све су њихове жеље одмах изражене, чим су зачете; отуда плач и љутина који, као потребу, изазивају непрекидно мењање ситуације, Немогућност да се предаду ма којој било врсти идеја; заморна узнемиреност; ова нетрпљивост, ово унутрашње узбуђење које шкоди свему; раздражљиво стање, рђаво по само здравље све су то последице и сувише продуженог утицаја који ми вршимо на ова мала бића, и који и ми њима остављамо да врше на нас".' II тако треба штедети, кодикогод и иробуђивати, -осећајност код детета, треба брижљиво избегавати да се у њему изазивају многобројни и разнодики осећаји, интензивни и који узбуђују, и оставити га инертна и у моралној учмалости. ,11 сувише и ненрекидно стављена у де .ЈСтво, накдоност чини децу мобидном, погодном да прекомерно нриме сваковрсне утиске". Обраћати сеуједанпути сувише њиховим осећајима и то и сувише разноликим, значи учинити их несталним, учинити их сувише нодложним упечатцима, значи развити код њих моћ за примање угисака на још један начин и у другом емислу, а не само изазивати у њима снажне нотресе, које нису у стању да ноднесу. На тај начин ,претерана играња, мидовања и мажења су рђава", за њихово морадно и физичко здравље. „Миловања су, шта више, за будућност извор неправде", јер „она су нретерана са бдагонаклоности и што се доцније не пружају детету кадихје стварно заслужидо. Отуда за њ проистиче кобан потрес, не знам ни сам каква жеђ за љубављу која, ношто није била умирена у другој половини детињства, по кадшто се меша са утисцима другог доба, чим се може увећати опасност". Шта из тога следује? да миловања треба забранити. Не, већ само да треба да учините да .ваша миловања" увек имају у себи нечег ,што храбри, очвршћава, ако се тако може рећи; унесите у њих, без претеривања, радости, и нарочито изгоните из њих ону малаксалост која разнежава". Нека имају карактер здрав, који ојачава, а никако онај Физичке и нервне сензуалности.

1 Цитирано дело II, Ш.