Prosvetni glasnik

44И

ПРОСВЕТНН ГЛАСНПК

Марија де Хередија, Леконт де Лил , ./1 уј Менар, Франсоа Еопе, Огист Вакери, Еатил Шандес, Шарл Бодлер, Леон Дјер, Сиди Придом, Луј Ксавије де Рикар, По.г Верлен, Арсен Хусе, Л.еон Валад, СтеФан Маларме, Анри Казали, Емил Дешан, Емануел дез-Есар, Албер Мера и Огист Вилје де Л.ил Адам. Већина их је већ била изишла на јавност са по којом књигом из свога дела. Само су Хосе-Марија де Хередија, Франсоа Еопе, Пол Верлен и СтеФан Маларме били у то време још неиздати. Еао што се из овог ирегледа види, Парнас није с-адржавао целокупну савремену поезију. Било је неколико врло познатих песника којих нема у овом броју, а неки се ту опет налазе, којима међу Парнасовдима није никако требало да буде места. Имена четворице учитеља срешћемо већ у првоме Парнасу, који и почиње стиховима Т. Готеја. Оснивачи Савременог Парнаса , Е. Мандес и Д. Ес. де Рикар, сматрали су за умесно да Готја ставе на уводном месту у својој публикацији, не саио зато што су га уважавали и дивили му се, него и зато што је то имало да значи важан један маниФест, праву једну декларацију принципа. Само што се сви ови принципи могу свести на један једини, који иде за стварањем чистог облика и пшмером савршене лепоте. Изван тога, ничега заједничког није било међу њима, осим једнодушне мржње према разулареним песницнма и неповерења према брзом и олаком успеху. Стога и јесте велика заблуда сматрати Парнас књижевном „школом-, каво је често до сада био сматран. .Никада Парнас није ишао на то да створи школу; он је у сгвари био само пуијатељски скуп неколико младих духова, који су били здружени међусобним интелектуалним уважавањем. Није никада било, ја то нодвлачим, ни у нашем плану, ни у ствари, парнасовске школе.... Сем тога парнасовци су се држали потпуно независно од оних, који се обично сматрају као њихови учитељи, т. ј. Т. Готје, Т. Банвил, Л.еконт де Д'ил и Шарл Бодлер.... Парнасовскн покрет почиње стварно тек својом властитом иницијативом, и четворица великих песника би се нашли у правоме чуду, да им је ко био рекао да су и они иарнасовци ; они су у Парнасу гледали само једаи племенити, слободно инспирисан покрет, који су они штитили, али којим нису руководили''. Да наведемо још једну аутентичну изјаву Л. Ес. де Рикара. „Парнасовске школе, у традиционалноме зиачењу те речи, — никад није било. На чак и у питањима облика и уметничког изражаја, чак и ту су наша мишљења била врло подељена" 2 . Ето шта у томе погледу кажу обојица покретача Парнаса, који су у исто време и једини историчари његови.

1 С. МепЛев, КарроП а М. 1е 1шша1ге (Је Г 1па1гисИоп рићНфШ. 2 X. X. Ае ШсагЛ, 1^08 Р №1з Метои-ез сГ ип РагпаззЈеп.