Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

461

....„И сами богови умиру, „Али суверени стихови „Остају „Јачи него туч". ( Уметност). Сам Л. де Лил одаје своје узбуђење, певајући: „Богови леже у праху. Земља је нема. „Никаква гласа неће бити више на твоме напуштеном небу. „Спавај! Али жива у срцу песникову, певај му „Мелодичну химну Свете Лепоте. »Она једина не умире, вечита и неироменљива. „Смрт може расути дрхтаве васионе, „Но Лепота пламти, и све оживљава у њој, „И светови се непрестано котрљају под њеним белим ногама". ( Хиаатија). Али погрешно би било мислити да је она била једина, којаје могла узбудити ове песнике. Сваки је од њих имао и своје личне емоције које је исказивао више или мање дискретно. Парнасовци су уопште волели да изражавају своја осећања у слици и да их скрију иод какав симбол. Једино су блесак од Уметности сви скупа обожавали, и своје узбуђење за Лепим нису покушавали да прикрију. Што се тиче њихове „безличности", и ту се претеривало. Ако под речју „личан" разумемо један предикат који значи: казати или урадити нешто на својствен начин, независно од оног што су други о томе рекли, онда су и несници Парнаса били заиста лични. Романтичари су били развили индивидуализам осећања. Ја за њих је значило певати слободно и искрено своја властита осећања, редигиозна или љубавна. „Најочајније су песме најлепше", певао је Мисе, а тако су мислили и сви остали следбеници Игови и Ламартинови. Но парнасовци тако нису мислили. „Учинило се, наиме, некима од њих да је лиризам романтичара, који беше узбуђен и хучан, био исто тако и вулгаран, и да би прави књпжевник требао да има емоције тихе и благе, како би се одликовао од светине, која се на сав глас дере у својој тузи, као и у својој срећи"'. У своме делу Романтичка Уметност, Бодлер вели, да само осећање, тим што је популарно и Фамилијарно, искључиво привлачи масу. док уметник има да заодева и крије у симболима то осећање. Због тога су ови песници и волели толико Алфреда де Вињиа, ласкајући себи да они једини разумеју како треба његову песму ЈКурЈакова смрт: „Подједнако је подло јадиковати, молити се и плакати". 1 Бепе Сапа1: 11пе Согте с!и Ма1 (1и зјес1е; Г)и зепитеп^ Де 1а 8оШи (1е тога1е сћег 1ез Еотап(;1дие8 е1 1ез Рагпаззјепз.