Prosvetni glasnik

НАСТДВЛ И КУЛТУРА

457

разгонило парнасовце готово насве стране, раздвојидо је етварно, у иростору и у времену, оне који су раздвојени већ били у мисди и у духу" 1 . Најважније естетичко начело Парнаса било је начело уметности ради уметности. III Најчистији представници овог иравца у књижевности били су: Л. де Лил, К. Мандес, Ес. де Рикар, Хередија и, доцније, Анатол Франс. Готје и Банвид су били можда ближе романтизму него Парнасу. А Бодлер, Верлен и Сте®ан Маларме, трудећи се да дају израза и најтананиЈим и најнездравијим осећајима једнога модерног човека, с нрепадраженим живцима од нервозе и употребе наркотичних средстава, упутили су били тадање млађе песнике новим и сасвим другим правцем. Они су додуше били никли из Парнаса, но њихова даља еволуција .је показивала извесно одвајање, које се завршило пуним декадентством и крајњим симболизмом, и које је било од пресудног утицаја на најмлађе коло несника и даљи развој Француске књижевности. Од осталих парнасоваца помињемо само најважније. Сили Придом је, пре свега, филозоф и сањало, чија нас дубока, племенита мисао и резигнирана меланхолија задобијају брзо и неизоставно. Алберт Глатињи, који је био под непосредним утицајем Банвила и Бодлера, беше један од најчуднијих књижевних појава нашег времена, песник чергарства, и сам чергар: ,,Ви, чпји су СНОВИ МОЈП снови, „Којој сте се лепшој земљи, „Шибанп кишом п бедом, „Упутили, ви драги чергари?" (Чергари) По једној од Глатињијевих песама, названој Неузбудљив а посвећеној ТеоФилу Готјеу, иарнасовци су и добили име „неузбудљиви". Франсоа Копе је био превасходно иесник убогих и нишчих, певајући париско предграђе са суморним, сивим нејзажима, који се надовезују на крај вароши; благодарећи оваквом предмету, он је постао најпопуларнији међу парнасовцима. Леон ДјерЈ најревноснији походилац Де Лиловог салона, провео је цео живот у неуморноме маштању идеалне лепоте. Вилје де Лил Адам беше, по речима Мандесовим, најдивније обдарени песник своје генерације, провевши као и Дјер живот „у снову, за сан и ради сна". 0 осталима би се могле учинити исто тако занимљиве примедбе, али они нису толико карактеристични за груиу. Петорица о којима ћемо нарочито говорити, били су и остају као репрезентативне личности у томе погледу.

1 Ае ВгсагА: Апа1;о1е Ггапсе е!; 1е Раг^паезе Соп1е(јпогат. просветни гдасник , I књ., 5 св., 1913. 32