Prosvetni glasnik

510

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

зантињана и Арапа. Ту спадају готово све облагорођене воћке и цвеће садашњих вртова иаших. „Њпхова господска лепота, — вели писац — њихов запосан мирпс и разноврсне користи од њих дивљењем пснуњују душу нашег народа, али га ппак не загревају. Међу њпма се осећа наш народ као у некој господској градини, у којој је, до душе, све нрекрасно распоређено, у којој има сваковрсног обиља и наслада, али којој недостаје псконске свежине која пак толико приања његовом једром духу. Па онда не треба да заборавпмо, да смо доласком нашим на Балканско Полуострве утпцајем хришћанства почели излазити из митског одсека иашег народног жпвота. У таким приликама митска творачка спла ночела је све више и вшне трнути. А тај процес су нотиомогли и јелинско-римски и источњачки класично израђени митови. који сад неодољивом силом иродиру у наше митске умотворине измењујући их и иснреплетајући их. Отуда је улога балканског биља веома мала у митским нашим умотворинама, али тим претежпија у хришћанским легендама и у народном песништву". Бнље, пак, трећега кола већином је привреднога пли украснога. карактера. „Ово коло биља долазн у додир с нашим народом онда, кад је овај већ завршио свој митскп период, п зато оно не оставља никаквог трага у његовим митокпм умотворинама, а тек веома нодређеног у његовим легепдама и песништву". Говорећи о свакој изабраној бпљци носебице, нисац се, као одличан зналац старе божанске митологије, постарао да своје излагање богато зачини приповедањем иосебних појава у тој старој митологији а у свези са биљем о коме се говори. Тиме је постигао двоје. Пре свега успео је да у пзлагање унесе запимљивост која очарава и која чини да се читалац не одваја од књиге док је не дочита. Друго је објашњење сам иисац изнео у поговору. „Можда ће нам се — вели — замерити. што смо унели веома много наших митскпх приповедака. Ну ми мислимо, да је њпхово место баш у оваком раду. Јер оне не само што имају јаке везе с пашим предметом, о чему се сваки пажл>пв читалац могао уверити, већ оне собом нредстављају оквир за њ. Чак смо тога мишљења, да никако не би ногрешили, ако би у томе бали и нешто издашнији. Јер без оиширне митологије неба нема нп мптологије биљног света". Ми потпуно усвајамо ово пишчево гледпште, н налазимо да је таким његовим поступком књига само добила. Према важности појединога биља и према њогову значају у народном животу као и с погледом на грађу која је, разуме се, веома неједнака, писац се задржао код некога биља подуже, тако да су његова пзлагања дала лепе чланчпће, којих се зацело не сме лпшити нрви будући састављач наших школских читанака како за млађе тако и за старпје ученике. Од такога биља, које је изазвало дужи и особито занимљпв говор, помињемо : бор, босиљак, брезу, бршљан, божур, букву, винову лозу, врбу, гуњу, дрен, дуб, зову, јабуку, јавор, јасен, јелу, љубичицу, пшеницу, ружу, смиљ итд. После свега што смо довде рекли, нека нам буду допуштене п неке појединости уз гдекоје напомене. Говорећи о Ајдучкој Трави, писац вели: „Још наш народ верује, да је мирисавост биљака општи зпак њихове лековитости, и отуда велика омиљеност мирисавих бпљака код нас". Такво тумачење не бисмо могли потнисати. Некада се заиста свака таква и слична појава објашњавала сазнањем корисности, али се данас жели друкчије тумачење, па се верује да је мирис с&м по себи имао у митологији и уопште у Формирању народпога суђења пајвећи значај. Он игра велику улогу и данас, а некада је у бујној вегетацији заносио човека, освајао га и доводио га до обожавања. Што