Prosvetni glasnik

НАОТАВА И КУЛТУРА

ТУБЕРКУЛ.03А КОД ЂАКА

Поред сузбијања акутних инФекциозних бодести у школи, треба обратити, шта више, још и већу иажњу на сузбијање туберкулозе у школи. У толико нре, што је туберкулоза код ученика јако раширена. 81;ет1гаи8 и Кггсћпег доказали су: да број болесника од тубе|»кулозе износи у ђачком добу више од половине од целокупног броја болесника. У ђачком добу туберкулоза се јавља као латентна, као нарочита врста инФантнлис туберкулозе — шкроФулозе (Езсћепсћ), из чега се услед разних социјалних узрока још у томе добу или доцннје развија у праву, отаорену туберкулозу. Зато је задатак сузбијања туберкулозе у школи двојак: 1. да се сви они ђаци. који имају отворену туберкулозу, издвоје, искључе од даљег похађања школе. Ту дужност треба најтачније да врше школски лекари. Те промене могу се констатовати било при редовним ирегледима, било за време тра.јања школе. Ту не сме и не треба да буде изузетка, иоауштапа и блажијег схватања саме болести. Иоред одстрањивања оних, који су носиоци туберкулозних клица, потребно је обратити у школи велику пажњу и на чистоту учионице и намештаја. Што вреди за отклањање туберкулозних ученика, то исто, још и у јачој мери, вреди и за наставнике и служитеље, који болују од јектике. Не треба и не сме се чекати, да наставник са свим оболи, да нљује крв по дворишту и учионици, па да се тек тада удаљава од дужности. То је један грех, уираво злочин, који се свесно или несвесно чини, задржавају&и такве наставнике на дужности као и ђаке у школи. Ту престају сваки обзири, где су у питању животи хиљада нежних ђачића. Боље је и преварити се или узети и најмање промене у плуЦГОСВЕТНИ ГААСНИЕ, I књ., 6 св., 1913. 38