Prosvetni glasnik

ИАСХАВА И КУЛ1УРА

545

МИ01И 0 ПОЗИВУ ШК01СКИХ Л.ЕКАРА I Није Немачка предњачила на делу у иитању о уставови правих левара у народним школама, али јесте у начелу била једна од првих држава Западне Европе, којаје признала велику важност такве установе. Већ су у Паризу, Брислу, Антверпену и у Русији постојали школски лекари, када се у Немачкој, 1889 године, оеновао практични институт школских лекара. Па и тада је у прво доба позив школских лекара био ограничен само на опште-хигијенски надзор у прегледању школских зграда, у одржању чистоте, вентилације и топлоте, у осветљењу и т. д. Остали рад, где се сам ученик узима за предмет лекарског испитивања и лекарске пажње, остављен је нахођењу самога лекара, јер се такав рад сматрао само као „научни снорт" његов, и само се у случају епидемије лекар обазирао и на стање здравља ученичког. Први је корак за друкчији рад и за позив лекара у иародпим школама учинио град Визбаден, коме припада засдуга што је у Нсмачкој заведена индивидуална хигијена ђачка, јер за леним примером Визбадена пођоше и остали немачки градови одмах после 1879. Нрема томе у задаћу школских лекара, са гледишта с кога .је први пошао Визбаден, долазе две врсте послова. Једно је индивидуално-санитарни надзор над ученицима , а друго оххшти санитарни надзор над гиколом. Прва се дужност дели опет у два дела: ареглед нових ученика, који тек први пут стунају у школу и араЛење ђачкога здравља и развиЛа у току даљега школовања. Прегледање се нових ученика може вршити и без учешћа и с учешћем ђачких родитеља при самом прегледу. Ово се друго показало к,ао много корисније, јер се том приликом узајамно могу обавештавати и лекар и родитељи. Лекару је на тај начин створена могућност да за сваку појаву коју запази на ученикову организку одмах добије потребних обавештења, а родитељима се одмах, ту на месту, показују све мане у њихову телесном одгајивању деце заједно с унуствима како се такве манс могу отклањати и ногрешке поправљати. Показало се, на против, да је пропало без мало свс оно што лекар буде казао само ученику, јер дете нити може појмити значај лекарева савета нити воли да га се придржава, пошто му таква упуства врло често сужавају слободу рада или и мењају из основа навнке живота, које еу му миле и ако су штетне. Али се показало још и нешто вшпе, што је разгранало лекарски рад до неочекиваних размера. Видело се, на име, да за савеснога ле-