Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

561

времена и да у њ продре. А и књижевност је час ве,1ика гомила рушевина, и нема органске везе између споменика, час је на далеким просторијама неплодна и пуста, а час силна у свом преобиљу. Баш с тога, што је студенгски материјал у садашњости сасвим другачији него у ранијим десетинама година, што је његово припремно образовање постало врло неједнако, мора се нарочиго нагласити тешкоћа студије и потреба озбиљнога рада. Предавања, која су за студента најлакша, нису )век најбоља, а треба. запамтити, да нико не сме уклањати се с пута ономе што је досадно и што је незначајно. Баш ту су понеки пут нресудна и стварна објашњења и нико не би требао да избегава радове, као што су: упоређење разних рукописа једнога истог спева, бележење и опис гласовнога стања неког језичког комада у свима појединостима, састављање регистра стихова или списак стихичких особина неког мањег споменика, при чем ваља тежити што је могуће већој тачности, чистоти и пажљивости. Свако предавање тражи темељан рад; студенат треба да размишља о оном, што му доценат изнесе и тиме са своје стране да врши продуктиван, или барем репродуктиван рад. Што је могућно пре ваља потражити и вежбања и тиме принудитн себе на самосталан рад. Тако ћете начисто бити са својим умењем нли неумењем. Хоћу још овде да говорим о научној методи; најбоља метода за студента јесте, као гато је речено, да научи у вежбањима што је могућно пре научно радити и тиме створити за себе властити суд о бићу и захтевима науке. При том не гакоди ако понекад номисли, да мора носумњати у себе, — пуг ка правој науци пролази кроз врло много муке н искугаења. Баш немачки филолог с многих страна гледа у дугау свога народа и сазнаје, како он живи, гата га одликује, гата може и гата му недостаје. Због тога њему је позив и то, да буде опомињач и саветник, да се бори нротиву непријатељских елемената, који прете нашем образовању, он мора у раду пуном пожртвовања чувати велико завегатање нагае књижевности, нагае народности, нагаега језика, благо од две тисуће година. Ви морате бринути се око тога, да се света ватра нагаега образовања никада не угаеи! — Наше време јесте време огромнога немира, време иренагљених уживања, време отуђивања што страх задаје. А народ, који не цени своја највећа и умна добра, који не размигаља о себи самом, који живи у вртоглавици и прецењује оно гато је сиољагање, такав иарод лигаава се унутарњег права на егзистовање. Чежња за оним гато је умно и морално у нама је Богу хвала опет пробуђена и замахује крилима па и ви, молим вас, не заборавите никад у целом свом животу, да сте одређени за неговање нагаих најбољнх. за неговање наших уметничких и умних добара! Миливоје Ј. ПоповиК.