Prosvetni glasnik

568

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

сваког рада. Кад какво дете има, према даном задатку, да напише писмени састав, треба пре свега да потражи шта мисли о предмету, и ако се од њега тражи какав опис, да отвори очи, да посматра или да прикупи усномене. Кад је тако прикупљено градиво, треба га средити, и то већ није мали рад, јер детињи дух живи у нереду и никако не зна да има разлога са којих извесне ствари треба метнути напред а друге на завршетку. Но план му уштеђује сав овај напор око истраживања и посао око конструкције нисменог састава. Еаогод архитекта радницима, тако се и њему даје пдан, указује му се на ред кбјим треба да поређа мисли, мисли које му се такође пружају готове. Имао би једино да се помучи да изради ове идеје но како је углављено да је овде снисходљивост дужност јер ученици иишу рђаво и да се треба задонољити малим, јасно је да ученик нема више гата да ради, сем да држи перо, у чем га доиста нико не може заменити. И чујем како се вели да има педагога који би хтели да се нотисне и укине давање плана. Па шта би тек онда остало ? Поправљање Кад су састави израђени, добар и савестан наставник их прикупи и носи их својо.ј кући или у кабинет да их поправи црвеним мастилом (плаво мастило или плава нисаљка нису по правилу). Његовје посао прост. Нема ништа да каже о идејама, ни о њихову расиореду, пошто је он тај који је дао те мисли и распоред и пошто ће нрема томе, у свима задацима наћи једну те исту ствар. Треба, дакле, уз снисходљивост, ко.ја је узакоњена, да обрати нажњу на облике и да ноправи стил (ако се смем тако изразити) својих ученика. Он то и поправља. Он такође ноправља успут ортограФСке погрешке које су, као што и треба да буду, многобројније но у диктату и нарочито још много непредвиђеније. Црвеним мастилом превлачи иреко неправилних облика, и замењује их леншим Фразама, такође подвлачи Фразе које би могле остати, али за које он мисли да би пх из свога слагалишта могао заменити згодни.јим. Он понавља овај рад 6 или 45 пута нрема броју ученика. Сутрадан сасвим озбиљно враћа својим ученицима затворене свеске, који их готово и не отварају. А и шта је стало до тога. Поправљање, каогод и план, нма вредности у себи, и још већу кад је извршено црвеним мастилом. При кра.ју године авај! марљиви наставник поправља исте погрешке. Не чуди се томе, па чак и не иомишља да се томе чуди. Он поправља, не придајући резултатима својег поправљања бескорисну нажњу. И тако вредна пчела пуни своју малу ћелијицу медом, и кад се на дну ћелијице направи рупа, и кад мед исцури, вредна пчела и даље нуни, пуни. Тако исто и дабар гради на обали речној колибу од дрвених облица, и кад би му понудили за уточиште затворену одају, он би и тада градио колибу.

К. С.

в*