Prosvetni glasnik

40*

*

ШКОЛСКО КРЕТАН.Е 575

такло се п школе. После 1870. год. могло се говоритн о једној немачкој школи, а уједно с тим ноново је уздигнуто и питање о организацији Онштенемачког учитељског савеза, који би ујединио већ ностојеће местне савезе и образовао их тамо где их још није било. Еао што видимо то су и учинили берлински учптељски кругови. 28. децембра 1811. год. организовано је Бег Оеи18сће Еећгегпегет. Средишно место првог немачког учит. савеза 1848 год. била је Дрезда; а средишно место овог друтог савеза био је Берлин. После више од 80. годишњег учитељеског покрета за образовање савеза време је сад тек наступило, али је ипак морало проћи неколико година док је савез стао на чврсте ноге. У прво време ишло му је врло тешко, јер је у уједињеној Германији још био жив стари сепаратизам. Маса учитељства јужне и северне Германије подозриво се опходила према савезу у Пруској, а и учитељи пруски тврдили су да треба прво утврдити савез у самој Пруској, па у целој Германији. Многи су мислили да је за уједињење учитељства довољно егзистирање опште-немачких зборова. У носао се умешало и посебно частољубље. Постојеће старе организације нису хтеле да буду прогутане од нових и млађих. Стари руковаоци школског нокрета били су обиђени, да би се на прва места истакла непозната младеж. Стање новога савеза постало је после још теже. На супрот њему, 3 априла 1872. г., образован је чисто ируски савез учитеља, због чега немачки учитељски савез у овој области није могао образовати довољно својих одељака, ва тим је дошао и оиште немачки учитељски збор, ко.ји је упочетку аокушавао да нросто игнорише нову организацију, а кад му то није иснало за руком, ностарао се да је бар отера на друго (задње) место. При том појавио се раздор међу самим аеговим организаторима н руковаоцима у Берлину. Изгледало је да су дани новога савеза били избројани. 0 томе су 1873. год. са злурадопЉу говорили противници, а са жалошћу његови поборници. Но несимистичке претпоставке нису се оправдале. Савез је преживео ове привремене тешкоће. Потребе шпре учитељске организације биле су очигледне. -Зато јо, у неколико савез обвезан и својим новим руковаоцима, који су 1874. год. стали на чело овог савеза и регулисали његову делателност. Заиочет је неуморни усталачки рад, којпм је савез показао, чиме -он можо бити користан учитељству. Заводе се изложбе даставних средстава, заводе се иредавања за учитеље, пшри се материјално узајамно потпомагање. Упоредо с тим на зборовима су истицана и претресана „горућа питања" школе и учитеља, и т. д. Све се ово радило често у скромној мери. лли рад је непрестано ипак ишао напред. На послетку, млади Немачки учитељски савез је иобедио. Од 1874. год. његов број чланова стално и довољно расте. Напуштају борбу с њим и његови скорашњи противници. У Пруском савезу почиње преовлађиватп мишљење, да је потребно спајање оба савеза уједно. И, децембра 18 77. год. на скуаштинџ ируског савеза у Магдебургу региено је да се он сиоји са Немачким учитељским савезом. Сличног спајања тада није вшпе било, али су том приликом регулисани односи појединих савеза. Тада је решено да скупштине појединих савеза буду наизменце са скупштинама савеза, а да не буду једне исте године. Поједине екупштине су задржале своју самосталност само завреме. Од 1897. год. оне су се почеле одржавати кад и скупштине савеза, а 1908. год, иотауно су утонуле у скуиштину савез а.