Prosvetni glasnik

578

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

занимао. Још од 1872 год. протести о томе не престају. Ради управе школама треба свуда завести нарочиту школску инспекцију са угледним стручним радницима. Упоредо с питањима о управи школом, на скупштинама видно места су заузимала и иитања о уређењу саме школе — њеним задаИама, ирограмима и т. д. По мишљењу савеза, школа мора потпомагати телесни, умни и наравствени развитак свих чланова нације. Сваком ученику она је дужна дати основна знања, потребна за живот у садашњости и недалекој будућности; открити му пут ка пационалном културном благу и да развије у њему разне врсте доброчинства. Ученик, кад изађе из школе. мора бити слободан од класне зависти, пун религиозности и љубави ка отаџбини. Сва система школског образовања треба да буде тако организована како ће послужитд целом народу, а нв само неким прпвилегованим. Више пута скупштине савеза морале су се задржавати и на ирограму за основне школе. Савез неодступно понавља да немачка народна школа мора се одликовати опште-образовним карактером. Он се увек изражавао иротив свих иредузеИа владе, уирављеник на то, да се она иретвори у ирофесионалну — техничху школц Нека младеж ирво прође кроз опште-образовну школу, па ћо после доћи вроме д за проФесионалну и техничку поуку. Но и у опште-образовним школама треба строги избор предмета. Скупштине протестују против претоваривања деце материјалом за учење, настојавају на прегледу наставних планова са избацивањем застарелог материјала, а увођењем новога: Основна нрава и политичке економије, гимнастике^ игре, екскурзије и т. д. Као што се могло и очекивати, доста места на скушптинама савеза давато је и неиосредним иотребама самог учитељства. У току свих 40 година савез је стално и неодступно тражио поправку дтховног, правног и материјалног положаја учитељског. Потребно је да у будуће сви учитељи буду с вишим образовањем. У данашње време треба им неизоставно одобритп приступ и на универзитете на основу семинарске сведоџбе. У исто време потребно је предузети мере да би и у области правних односа учитељ могао заузети место ирема његовом узвишеном позиву. Отуда потреба његовог учешћа у школској управи, потреба да се он награди како активним тако п пасивним правом при изборима за општинску управу. Онај који припрема младеж грађанском животу, ка корпстовању грађанским и нолитичким правима, мора и сам бити снабдевен с њима у .пуној мери. Савез стално настојава н на иотреби да се што више повећа плата учитељског реда. Скупштине доказују да опи излазе с тим требовањем не из егоистичких интереса учитељског сталежа, него из интереса саме школе, која ће само при тим бољим условима битп снабдевена добрим учитељским особљем. Упоредо са теоријскнм расправљањем иитања о школском уређењу, савез је предузилао и многе ирактичне кораке. Савез ни.је био задовољан само са там што примљепе уредбе показују извесни утицај на државу и друштво. У некојпм случајевима он је улазио у рајхстаг — (немачка скупштина) са нарочитпм нетпцпјама и изјавама, а у месне ландтаге и министарства слали су нарочите депутације. Но ипак много што шта у школском животу остало ,је но старом, поред свију ових петиција и депутација. Доцније утицај савеза бпо је јачп и виднији како на школско законодавство, тако и па наставу.

1 Као што п код нас то многи желе и траже.

Лрев.