Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

581

V Резултати четрдесето-годишњег рада савеза довољно говоре за њега. Но важни су не само они, него је важаи и онај животворни дух који се ни овога часа није угасио у савезу. Не умањујући своје васлуге, савез не затвара очи ни иред својим недостатцима и пропуштеним пословима. Још није наступило време одмора. Главни орган савеза, на дан јубилеја, о томе вели: „Осећање понога и гордости обузима нас кад погледамо како се из малих зачетака уздигао Немачки учитељски савез до данашњих величанствених размера. Но ми морамо обратити пажњу и на сенке на овој светлој слиди. И ако је Немачки учитељски савез раширио своја крила по целој Германији, оиет још нису сви учитољп ушли у његов састав. Наиредак Нем. учит. савеза порастао је до велике висипе, али још он није завршен. Будући раднпци не могу се бојати да њима не остаје више ништа за рад." Не. Истакпути (1871. год.) програм по школским питањима већим делом још пије остварен Но нека се учитељство сети и оног другог, ширег, програма, истакнутог 1848. год., при образовању првог Немачког учитељског савеза. Зар се извршење његово може назвати мање достојним за садашње учитељство, него за оно 1848. год.? Нама се чини да је Немачки учитељскн савез довољно порастао и ојачао, да може одважније и оштрије, него до сад, тежити ка остварењу програма првог Немачког учит. савеза. А хоће лп он то учинити — то је друго питање. Превео Ђ. С. Којик. * Естетичко васпитање у основној школи — Кодег Сопзте! у неколико бројева Г'ес1иса(;еиг то(1ег - пе расправљао је пптање 0 естетичком висаитању у основној школи. Закључак је свему том његовом раснрављању ово : Треба, пре свега, научптп децу да гледају и носматрају ствари са лепе стране и да пм се диве. А ово није предмет какве специјалне наставе, већ то спада у целокупан рад наставника-учитеља. Он треба естетички да колорише своје васпитавање, каогод што га колорипге или као што треба да га колорпше моралом. Добар и умешан учитељ користи се сваком приликом да уздиже и васпитава своје ученике у моралу и то никако не моралним рецитацпјама, не моралним диктатима, не моралним ирописима. већ непрекидним комептарисањем свакодневнога живота; он преузноси, објављујући, добру радљивост којој је сведоком, искрено и индивидуално охрабрује оне који посрћу, подстиче и учвршћава оне који иду нраво; укратко без досадног наваљивања и које је нодобно да дискредитује добро, он води своје ученике томе добру лагапо својом примерном радљивошћу и речима које би изговорио у потребном тренутку. Исто тако треба да зна у свакој могућној прилици да брзо и чисто привуче пажњу својих ученика на лепе призоре које они могу пред собом носматрати. Треба овде увек с пеповерењем гледати на превелику ошппрност а тако исто и на нразнину: треба се чувати дугог говора, а тако исто и апстракција. Код свих таквих ствари и призора треба једна реч која је у стању код њих да означи естетички карактер и одлику: блажа и угоднија боја неба, кад се смркњава, нежније зеленпло лишћа у месецу априлу, шаренија и разноврснија боја поља у месецу мају, цвеће на столу пред почетак школског рада, какав светао инсекат који би се у том тренутку налазио на том цвећу. Код свпју ових ствари п призора који потпуно или готово потпуно остав-