Prosvetni glasnik

41*

игшсАЗИ и оцкие

591

рад, док ће се напротив снисатељ трудити да управи симпатије младог читатеља онима који у делу оличавајт врлину и хероизам. Лига доброте — Е. 81топ и Н. Биго! — Оснивачи ове лиге овако је дефинишу: „удружење свих моћп подобних да олакшају развијање узвишених дечјих осећања". Упознају нас и са Функционисањем: „1) Деца су позвата да носматрају око себе и да налазе прилике да посредују у корист свега оног што живи, свега што се мучи, свега онога чему би била »отребна њихова помоК. 2) Преко недеље, у одређено време, свако дете нримп по један лист хартије, на којем једно за другим исписује све оно гато је сматрало да је добро бпло урадити. 3) На овим листићима нема нотмпса састављачева; њих прикупља наставник, чита их и одељује их по интересу који имају на првом часу из морала... чита пред разредом и коментарише најинтересантније забелешке и оне које износе најнежнија о.сећања". Овакав поступак допушта учитељу да поправп извесне заблуде у суђењу. Но овакав ноступак има још и ту добру страну да навикава дете да запажа прилике у којим му је могућно прићи у ломоћ у другима, и да тражи да испуни какво добро дело. Развијаље алтруистичке активности код детета — N. КаггоЈГПредавачу је мило што је често нута на скуповима удружења родитеља у Петрограду, коме је он нредседник, говорио о потреби да се подстичу и ободравају код детета активне маниФестације љубавп ирема ближњем. Зацемарити овај део васпитања, значи дати детету непотпуно сазнање о животу, нагнати га да угушп своја добра осећања, нарочито нретерано га привезати за личне интересе и ти.ч га учинити да увек од живота тражи нешто. Нека му родитељи и наставнпци претходе пре свега примером у овом активном милосрђу. Потом нека се не плаше да га одведу да посети спромахову кућу, или иак да оде и у болнпцу. Туђе муке и бол неће га учинпти песимистом, ако се уме чувати сваке претераности и ако му с друге стране осигурају добро здравље, потребно време за његове игре и другове његових година". Морал и морална настава — ЕтПе Вои1гоих — Одмах спрва предавач иоказује да се не може одвојитп морал од моралне наставе. Кад моралност значи папор, добру вољу, владу над самим собом, она такође значп: „саобразпост погодбама егзистенције друштва у којем се живи, поштовање традиција које су постале законом, сагласност с другим људима, и т. д ". јер све се ове ствари уче. Но како треба предаватп науку? Предавач разликује с једне стране народну школу, а с друге нриватну школу и иородицу. И ако народна школа ича за себе „власт и престиж државни", ипак не може претендовати на мононол моралне наставе : „Како би човек могао абдицирати на своју свест и целокупну своју персоналност у рукама државе, људске моћи, која завпси од индивидуа, каогод што индивидуа зависи од ње". С друге стране било би чудновато свести моралну наставу ограничивши је на наставу правила и максима, не допуштајући јој никакву алузију на оно што је сама душа моралних прописа, кључ њихова значења, принции њихове егзистенције и њихове јачине, квасац њиховог развпјаља. •Закључак је да народна школа може сасвим законито настављати оним што се зове азбука морална тоћерећи: „основу моралних традиционалних идеја, које никад нису довођене у питање, јер су нераздвојне од опште свести". Али како ово није довољно, морална настава у народној школи