Prosvetni glasnik

594

11Р0СВЕТНЛ ГЛАСНИК

немогућна (стр. 48). Овде се иисац попово враћа на Тиченера п говорн ошпирно о његовом гледишту на различне врсте експерименталних лсихолошких радова (стр. 49—52). Тиченер и сам увиђа, да је синтеза тих разноврсних радова још врло неизвесна и да смо ми од ње још врло далеко (стр. 52). Он истина износи нројекте синтезе али нас оставља у ..потпуној неизвесности" о средствима; не казује нам, где и како поједпни спецпјалисани испитивачи треба да сједине своје напоре, да буду у тешњој сарадњи (стр. 53). Бинеово „ Експериментално исаитивање интелпгенције" (Е(;и<1е ехрептепШе с!е 1' т1еШ§епсе) — које је лредмет треће главе (стр. 55—70) је истина само један „индиректан покушај", да се они разноврсни радови синтетички скупе, али „баца извесну светлост па будућност експерпменталне Психологије". Писац признаје, да је Бине до душе открио понека Факта „врло карактеристична за механизам мишљења" и да је његова анализа добивених резултата врло Фина; али п код њега недостаје објашњење из „орга,рских услова" (стр. 59 — 60). Јер место да остане при оним Фактима која откривају „механизам мисли", он је попустио „општем укусу за мерење" душевних лојава (стр. 64). За то се Бине најзад губи у примењеној Психологији, у практичним и социјалним питањима, која свакојако могу бити важна за судију, васпитача и лекара али су далеко удаљена од правог циља екслерименталне Психологије. Писац оллшрнпје излаже и Бипеову „лествицу за мерење интелигенције" (АсћеИе тбГпдие Ае Г МеШдепсеЈ код деце (стр. 65 — 69). То пак показује, да и Бинеово дело окреће истим иравцем као и експериментална испитивања раније поменуте тројице. Четврта глава критички испитује „једау нову оријентацију" : Уиитну методу (ехрбпепсез <1е диезИоппетеп!, Аи8&а§еехрегшеп4е). Резултатл упитних експеримената — који су и по времену последњи — су најпеодређенији и врло карактеристичпи за „актуелну кризу у Психологији" (стр. 72). Писац ближе иснитује експерпменте Ватове (стр. 71—80), Месерове (стр. 80 до 95) и Бнлерове (стр. 95—107). Упитна метода јс код Вата додуше ухватила „неколике црте можданог механизма мисли", али се ови резултати губе у ..једној гомили бројева којп служе само за то, да илуструју већ и сувише добро нознату теорију асоцијације" (стр. 79). А први резултат ове методе је био тај, да се Психологија заплела у метаФизичке спекулације (стр. 78). Месеров пачип испитивања је комиликованији (стр. 80). Али и Месерова „игра" са логичкпм класиФикацијама може само ислитивању одузетп сваку позитивну основу (стр. 93). Многи знаци су, изгледа, са свим насумце узети и за то нису нпшта друго до „чисто иидивидуалне особености" (стр. 86). Други резултатл, опет, су лоследица „са свим субјективног оцењивања" (стр. 88). Та цсодређеност резултата пије само последица тешкоће проблема већ п непоузданости критеријума којп се код понеких проблема везује са п онако „хазардним карактером улитне методе" (стр. 90). Да Месер ову методу није лрименпо насумце и да се није заплео у логичке класиФикације, он би нашао правп пут. Пнсац наговештава тај лут, који ће нам долустити, да једног дана откријемо ..механизам", ко.ји тражимо (стр. 93). Само лонеки ресултати Месерових испитивања указују на тај „механизам процеса" (стр. 85—87). Али су, на крају крајева, Месерова испитивања крунисана, као и Ватова, једном метаФпзичком концепцијом (стр. 95). То важп и за Билера, код кога упитна метода достиже свој врхунац, јер се и он заллео у једпу п сувише метаФизичку терминологију (стр. 103). И тако се у толико јаче јављпју „слиритуалистичке тенденце", у колико се