Prosvetni glasnik

596

ПРОСВЕХНИ ГДАСНИК

Слике сећања не представљају изодоване отиске већ „бескрајност реакдија" које увек иду истим путевима (стр. 131). ИдентиФиковање душевног лшвота са реФлексним радом мозга, ствара један преображај из основа. Душевне појаве на једном губе свој „мистериозни и Фантомнални' : карактер и долазе у везу с осећајима вида и слуха с једне, и с мускуларним реакцијама с друге стране. Последица тога је образоваље једне „са свим нове методе" (стр. 132). До сад је испитивање било у неку руку кваптитативно а не квалитативно. Психичке Феномене су до сад испитивали не разликујући их према њиховом механизму. Оперисало се са некаквим „X" које је требало да буде исто код детета као и код одраслога и за то су испитиване само варијације његовог развића (стр. 132). Само то „X" изгледало је неприступно експерименту и за то га нису директно ни додиривали, него му се само приближавали кадкад, кад се наилазило на квалитативне разлике које из тога X произлажаху, али баш зато и остајаху необјашњене. Међутим „динамичком" схватању указује баш то X психичких Феномена, т. ј. „органска природа" којом се једни од других разликују (стр. 133). То ра-зликовање је за сад још „чисто хипотетичко", али је ово хипотеза „озбиљно заснована" и може се експериментално вериФиковати; за то она може да буде полазна тачка наших испитивања (стр. 134). А предмет испитивања неће више бити ни интензитет ни брзина ни иостојаност психичких Феномена већ њихова „органска природа" (стр. 135). За то је на овој основици потребан један „нов спстем експеримената". Последња глава ("стр. 137 —173) нам излаже један „пројекат једног новог система експеримента". Душевни живот, посматран као „Функционисаље можданих реФлекса", омогућава две врсте испитивања: с једне стране објективна испитивања физиолошких или хемијских услова тог Функционисања, а с друге стране интроспективна испитивања „груписања" реФлекса у њиховом постанку и њиховом односу прена нзвесним категоријама душевних појава (стр. 137). И овде писац помиње руске Физиологе. Нарочито Бехћеревљева иснитивања имају већ један „синтетичан облик" (стр. 138). Бехћерев налази „објективну схему свести" у вези нерава са траговима нретходних реакција (стр, 139). 0 Бехћеревљевпм пспитивањима писац овде говори опширније (стр. 139 до 146). Али само констатовање Факта, да се мождани реФлекси учвршћују н шире са Фупкционисањем, није, разуме се, за Науку довољно (стр. 146)..Биохемијске елементе", које Функциоиисање мора развијати не само у ћелицама всћ и у (спроводним) нервпма, треба испитивати и у односу на интелектуалне Феномене (стр. 148). Миелин (који чини белу масу нервног система) има вероватно мно.го активнију „Функционалпу улогу" (стр. 149). „Пропорционалне варијације овог миелина) могле би нас много боље обавестпти о психичкој активности него запремина, тежина или структура („конФигурација") мозга. Упоређивање мозгова психички „потпуно различних" индивидуа у односу на миелин („миелинизацију") и друге Физиолошке услове може нам објаснити Функционисање ре®лекса и „Физико -хемпјску основицу психичкога" (стр. 151). Организација ових испитивања неће бити лака, нарочито не утврђивање једног „нормалног типа". Али писац у томе не види „ништа немогућпо". Анатомска н хемпјска испитивања нерава у вези са експерименталним испитивањем реФлекса омогућиће нам, најзад, „објективпо познање- појава свести (стр. 153). Али ни Психологија будућности неКе бити искључиво објективна. Писац налази „великог интереса" у томе, да се самоносматрањем испитују прогреси груписања реФлекса који ће нас од