Prosvetni glasnik

656

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

бог Јан, два лица; међутим видећемо да је лажно и оно којим је окренут науци, и друго које треба да бди над праксом. Значидајесам појам нормативне науке противрелан и не може се одржати. Творци моралних сисгема, који сви од реда признају норматнвну науку, стално говоре о моралним законима, као што се у физпци на пример говори о законима природних нојава, и ово треба да да научну ■боју теоријском моралу. Али док су физички закони изведени из Факата, слободно и без предубеђења о сврхама које било врсте, дотло су моралпи закони створени под утицајем идеалних захтева и скроз телеолошки. У ствари, то и нису законинего практични циљеви живота, судови вредности по Л.оцеу, — дакле оно што у право.ј науци нема места. Научник се труди да марљиво испита ону емниријску грађу која одговара његово.ј струци, и што даље нанредује, тим јасније види свој предмет одељен од осталих, али и солидарноет свог рада са резултатима из других подручја знања, Филозоф ноступа сасвим друкчије. Он полази од постулата свести, који су већ ио самој деФиницији ван критике. Из тога ствара се цео снстем „универзалних истина", и за њих постоји само то нитање, кпко човечанство у току времена долази до свесги о њима. Зато филозофски морал одмах даје неоспорне одговоре на сва питања и располаже деФииитивним решењима свих могућих проблема, — а то јасни.је но ишта. ноказује његово ненаучно порекло. По једном тврђењу старом као свет, наука је упућена искључиво на оно што је опште и стално; нојединачно и случајно остављају се уметности. Ово је у осног.у тачно, али се негде погрешно примењује. Па нример, иолазна тачка испитивања у науци су Факта, и у тој хаотичној грађи специјалног и нролазног налазе се општи и стални закони појава. Дакле ту су ове две еминентно научне ознаке резултат истраагивања; у моралу, оне се нужним начином замишљају у постулатима од којих треба да се пође. Хотећи да изрази оно што је исконско и опште у људској природи, теоријски морал прописује не за човека ове или оне средине, овог или оног доба, него за некакво „разумно и слободно биће", без икаквих локалних и времених веза. Овојелогична последпца етичких постулата о идентичности наше природе и о хармонијскоЈ целини и органском једипству моралне свести. Са. њнма безмало сви научаи морали стоје и падају; а међутим ништа лакше но доказати неоснованост и једног и другог. „Човек" о коме су размишл^али грчки филозофи , нредстављао је не људску природу уонште него Грка онога доба Тај појам „човека" шири се у колико се приближујемо данашњем времену, али још није у стању да изрази у себи карактер укупног човечанства. Данас, кад је проучавање живота урођеничких племена вапевропских контннената на диевном реду, види се да у човеку постоје начини мишљења, осе-