Prosvetni glasnik

77 2

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Паметан, рааложит човек једино је одважан. Једино он познаје опасности којима се излаже пре но што им почне пркосити; једини је он у стању да да себи рачуна о патњама које ваља познати, пре но што ће над њима тријумФОвати. Путујете путОм и идете папред не знајући да су иза једне честе у заседи разбојници : дивна ствар имати поуздан ход ! Дивна ствар бити изложен опастности о којој се није ни слутило, дивна ствар савладатп тугу која се није ни осетила! Да се буде одважан, треба знати за оиасност ноја се презире, треба осетити тугу која се савлађује. Овде је каоиувек потребна пажња.: мала огреботина доводи мало дете до правог очајања; кад би оно покушало да ту огреботииу погледа, да утврди да није онасна, кад би оно само себи рекло; „није ништа, нревићу рану и залечићу је", одважно би поднело и претрпело зло, Напротив, мимо све то оно удара у страхотан плач и готово је ван себе: неподобпо је да обрати пажњу и памет није у стању код њега да укроти осећајност. Да се буде одважан, учи се мало ао мало. Не вичите и не љутите се због мале озледе; сутрадан, ако се мало опечете, остаћете мирнн и трпљиво ћете сносити бол; и доцније поднећете не иустивпш гласа од с.ебе и какву озбиљнију повреду и чак ћетб одважно издржати и какву операцнју. Излазите у двориште и ако вас заплашавају вукодлаком и ускоро нећете се више плашити утвари, а нотом и стварне опасности биће за вас посве ништавне. Закључак — Бити одважап значи бити господар над самим собом. Одважност према патњи (физичкој иди моралној) У в о д — Треба бити одважан спрва према патњи. Развијање — Зарезујући писаљку, посечете се по прсту. Плачући, зар не осећате како вас посечено место боли? И зар је најбоље средство да залечпте рану што ћете јаукати и викати? Потребно је, пре свега, бити мало пажљивији; више би вредело сад да научите како да залечите рану. — Ваша је мати умрла унпштена тугом, патњама које сте јој вп причињавали; неутешни сте. Требало је, пре тога, бити паметан и добро се владати: много вшпе вреди да сад поправите свој живот. Размишљајте о средствима да избегнете иатње и муке, и ако је то неизбежно, размишљајте о средствима да их укротите и савладате. Пре свега треба предвидети, а аотом лечити. Ако се не будете могли одупрети иатњи и трпљењу , то ће се све осветити вашој слабости. И најмање зло вас унигатава; мала главобоља и ето вас у постељи, мислите да-је ту крај животу; ускоро ностајете уображени болесник и дршћете пред цривиђењима која се јављају у грозницама, које још и немате. — И најмања нелагодност је за вас велика туга и жалост, ускоро постајете тужни и напослетку завршавате веровањем да сте жртва несреће. А све то само са тога што сте непрекпдно викали боли, боли, или што вам је све причињавало досаду.