Prosvetni glasnik

настава п култгра

773

Са тога разлога што не можете да се одгуарете болу, оста/гете не само ираво мекушно и слабачко ииленце, које &е свагда дрхтати од најмањег страха, веИ никад ништа неАете научити. Не знате да терате точак (бициклет) само стога што сте једном пали и мало се озледили. Никад нећете научити ковачки занат, јер се десило једнога дана да је чекић ударио по вашем прсту место да је ударио о наковањ. Страх од бола осуђује на леност и некретљивост. Хоћете ли да останете лерадни и ленштине? Па ипак треба се научити жпвети. Дакле, напред, мало одважности. Зими добићете заноктице, па ипак треба радити. Лети, бићете нреморени од врућине и тешки. па ипак треба радити. Очврсните ирема муци и знајте је савладати. Закључак — ЈТмња^челид и човека. Одвазкност према онасности У в о д — Треба бити одважан усред опасности. Развијање — Човечји живот иун је оиасности. Ваш је отац зидар: само један несмотрен корак, и он се може скрхати С1 скеле и остати на месту мртав. Ако јс механичар: може се десити да пукне казан, да се омакне какав кајиш, или да се деси ма што, што бп му дошло главе. Па п сами ви, пролазећи поред какве куће која се гради, можете добити удар по глави од какве цигле или црепа који случајно тада падне; возећи се железницом може вам се десити да се судари ваш воз с каквим другим возом. Па, ипак, не можете се затворити код куће, у своју одају, и остати заштићени од сваког непредвиђеног догађаја (уосталом и тада се може десити да се кућа сруши и да опет нроиаднете). Хоћете ли дакле увек бити па нокту према свакој онасности и хоћете ли непрекидно викати: спасавам се те овога те онога. ХоКете ли неирекидно и увек бити бедне илашљивице ? Да бисте се одважно и ваљано борили иротив оаасности, размислите, ире свега, и умањите, у толико у колико је то могуГмо у вама самима, оиасности неиредвиђеног несреГмог догађаја. Зидпр се пеће и сувише приближити крају скеле на којој стоји и тако ће бити спгуран да чврсто стоји. Механичар ће ире но што му почне машина радпти, пажљиво прегледати све њезине делове. Мимоиролазник ће обићи зграду која се иодиже. Будпте увек паметни, дрско је и глупо бескорисно пркосити оиасности. Ако се оиасност не да избеГи, размислите о њој ииак и сачувајте сву своју хладнокрвност. Колико тек зла учине и самима себи и другима они људп који пзгубе главу: коњ се понлаши и повуче кола свом силином напред, они који су у колима скачу, уместо да прихвате узде и чврсто их држе; кућа почне да гори, све живо из ње бежи, уместо да потраже воде и да покушају да угуше ватру. просветни глдсник, II кн.., 8 св., 1913. 53