Prosvetni glasnik

ИРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

1. СПИСИ

Историја новз српске књижевности, од др. Јована СкерлиЛа. Београд, 1912. Издање кпижаре С. ЦвијановиЛа. С. VII + 288. Поред г. Поиовићевог Прегледа. сриске књижевности ова Историја нове сриске књижевности од господина др. Јовапа Скерлића чини несумњиво датум у низу уџбеника о нагаој националној литератури. Она. се г по основноме гледишту на сам предмет као и по обради његовој, у многоме разликује од Преглед а г. Поповићевог, о којем смо ми као о књизи која има тенденцију да се употребљује за уџбеник у средњој школи већ дали своје мишљење. Ниједна од двеју замерака што смо их тамо учинили не могу се применити "на дело господина Скерлића: књпжевност је у њему прелажена ио нисцима а не по родовима; то је једно. Друго је, да је се госиодин Скерлић и сам у предговору оградио од могућих примедаба односно „развијања идеја, црпмера и навода", обећавајућн нам ускоро друго веће,. обпмније и потпуније издање своје Историје српске књижевности. Морамо дакле ограничпти своја разматрања и посматрати књигу такву каква је сада пред нама. Она је, пре свега, основном својом идејом новина за нас. Појединим књижевним периодима не претходе, као у досадањим књигама ове врсте, кратки, неодређени и често непотребни уводи, него се даје њихова стварна иодлога прегледом историјских, просветних и културних прилика из којих су се ти периоди развили. У књизи израђеној на овако широкој историјској основици „нарочито су проучавани духовни нокрети који су стварали и књижевне правце — тако да је поред историје књига овде дата п историја пдеја". Запста овде ирви цут се на српском јозику српска књи;кевност проучава с погледом на трп главне струје, но којима се развијала и развија целокупна светска књижевност: рационализам, романтизам п реалпзам. Проучавању тих струја у српској књижевности поклонио је господин Скерлић нарочиту пажњу и тиме објаснио мпоге занимљиве појаве у њеном раввитку. Он је и писце још врло згодно, и сада први пут, группсао обзпрући се на правце којима су припадали. Главна књинсевни раднпци наши: Досптеј Обрадовић, Петар Петровић Његош. Вук Ст. Караџић, Ђура Јакшић, Лаза К. Дазаревић. п други, јављају нам

се сада у новој светлости, излазе као