Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА 859

другом месту из истог просветног округа, нриправне медединске и апотекарске школе. Најзад, у Шамберну и у вароши Алгиру, седиштнма Академије, створене су Више Школе књижевности и наука. Осим четири Факултета и Апотекарске школе, париски Универзитет има и Ђишу Нормалну Школу (Есо1е Моппа1е бирепеиге), о којој ћемо говорити мало касније, Школу Повеља (Есо1е <1ез Сћаг(;е8), која спрема архивисте и библиотекаре, и најзад Практичну школу Високих Студија (Есо1е ргаШ^ие с1ев Наи1;ез-Е1;и(1е?), у којој се предају једиво методе научног рада. Ван Универзитета, налазе се још, у Паризу, неколико научних организама првог реда: Оасерваторија, с Бироом Дужина (Вигеаи Лез Еоп§И;ис1еб), јер, као гато је познато, париски меридиан, меридиан 0 за Француску, пролази кроз Опсерваторију; Шузеум Природне Историје (Мизеит (1' ШбКпге Ма^игеПе), у Ботаничкој башти; најзад Француски Колеж (СоИеде (1е Егапсе), основан у XVI веку, и чи.ја су предавања, која држе чувени проФесори. међу којима су били Ренан, Бертло, Клод Бернар, Гастон Парис и Гастон Боасје, отворена свакоме, без и најмање Формалности. На свима Факултетима књижовности и наука има јавних курсева (соигз риђИсз), где се свако прима бесплатно, и конференција, где се примају само они који су платили школарину од 30 динара; та им школарина, поред ирава да присуствују свима конФеренцијама, даје и право да се служе универзитетском бибдиотеком. Странци плаћају исту школарину као и Французи. За слушање предавања нису потребне никакве сведоџбе, нити се прави каква разлика између мушких и женских. За практичне радове на медецинском, апотекарском и научном Факултету и за врло ретке јавне курсеве на правном Факултету, плаћасе нарочито. Исто се тако плаћа и за испите. Помоћу тих испита добијају се степени, било државни, било универзитетски. Државни стеиени дају извесне привилегије, оспособљавају за извесне дужности: то су пре свега матура, дипломски испит и докторат. Универзитетски стеаени, који су просте титуле, јесу дипломе с разним именима, и универзитетски докторат, који не треба мешати с државпим. Споменућемо овде трошкове за студије које сиремају за најобичнија занимања: на Факултету књижевности, за четири године учења, испитани проФесор платиће разних такса свега 320 динара; испитани проФесор паука, за исто време, имаће да илати 500 до 600 динара. На медецинском Факултету, апотекар, за три године учења, уложиће 1450 динара, а доктор медецине, за шест година, 1700 динара. Дипдомирани правник, којч ће моћи бити судија, адвокат или бележник, имаа је да плати, за три године, 1300 динара школарине, а доктор права, за пет година, од прилике 2000 динара. Извесни ученици могу бити ослобођени једног дела такса.