Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

861

давања на дан; на научном и медецинском Факудтету, поред тога још. бар по два сата практичних и клиничних вежбања. На челу сваког Факултета надази се Факултетски стареишна (Доуеп), кога на три године бирају његове колеге. Око њега су титулари (ШиШгеа) и.ш ирофесори (наши редовни проФесори), иомоАни ирофесори (ргоЈеззеигз а<1јот1з), чији је број ограничен и који су по својим правима и плати много бллзки титуларним проФесорима но наши ванредни проФесори редовним; најзад долазе 1ез ргојеззеигз адгедез, 1е8 таНгез <1е сопјегепсез и 1ез сЈгагдез <1е соигз, врсте наших доцената, али који покаткад примају плату колико и проФесори-помоћници, или чак и већу. МаИгез (1е соп^егепсе могу бити постављени за титуларне проФесоре и ако нису били помоћни проФесори. Они се постављају на годину дана, али, у пракси, њихово постављење обнавља се сваке године. Помоћни и титуларни проФесори су непокретни. Њих предлажу њихове колеге, а поставља их министар; они треба да имају најмање тридесет година, да су бар од пре две године на универзитету, и да су положили докторат. У практици, како су докторске тезе на нравима и на медецини далеко мање важне но на Факултету књижевности и наука, будући проФесори права и медецине регрутују се међу док■торима који положе испит агрегације на правном и медецинском Факултету. Нптпта не стоји на путу да и женске буду проФесори универзитета: као што је позиато, Госпођа Кири (Сипе) предаје хемију у Паризу. Сви наставници универзитета држе свега по три часа курсева или конФеренција недељно; томе ваља додати практичне или клиничне радове, и испите, који одузимају много времена. МаНгез <1е соп^егепсе и помоћни проФесори добијају плате годишње 4500 до 5500 у унутрашњости, 6000 до 10000 у Паризу; титуларни проФесори примају 6000 до 12000 у унутрашњости, 12000 до 15000 у Паризу. Од ученика не добијају ништа, друкчије но у Немачкој, изузев проФесоре на правима који држе предавања за будуће докторе. Приликом свечаности они носе дугу свилену хаљину различите боје, према Факултету коме припадају. Ако су Француски проФесори универзитета релативно мало плаћени, бар им преостаје доста времена за њихове личне радове. Ако титула „проФесора универзитета" не ужива код масе исто уважење као титула „ХЈшуегзИб^ргоЈеззог" у Немачкој и у Аустрији, у образованим круговима проФесори су окружени истом ноштом као и на страни. Кад се баве политиком, они сјајно успевају: предлог о званичном проглашењу Републике, 1875, изнео је Валон (^аПоп), проФесор универзитета; славни хемичар Бертло биоје министар спољних послова; управа над Мадагаскаром поверенаје једном проФесору медецинског Факултета, којије био посланик; Жорес (Јаигез), и Боргар (Веаиге§аг(1), две угледне политичке личности, били су такође проФесори универзитета.