Prosvetni glasnik

866

ПРОГВЕТНИ ГЛАСНКК

предмету гоиоридо и даље, говоридо се и внше и с другим још аргументима, и свело се на поставке које су потпуно у складу што је онда у „Наставнику" било речено. * * * Дубровачка се пасторала јавља у шеснаесгом веку. За неке се прве обрасце њене не зна поуздано аутор, всћ се, по овлашним оеобинама њиховим, приписују Мавру Ветранићу Чавчићу, чије се учешће у писању иастирских игара утврђује и уверавањем како је он био написао такву пастирску игру „Тирену", због које је Марип Држић, написавши позније и сам дело истога предмета и имена, био неоправдано оптуживан као плагијатор. А од првих дубровачких пасторала нису далеко одмакле ни пастирске игре Николе Наљешковића, те све заједно могу чинити једну целину. Ево о чему је реч у неким од тих раних пасторала. Једна од прве две, које су можда Ветранићеве, износи како се једна вила била одвојила од друштва, па ју је неко ухватио и свезао у шуми за дуб, а она се, јадику.јући, моли Богу у очајању да јој бар смрт пошаље. Сатири, чувши је, долазе к њој, па се, разговарајући са њом и међу собом, саветују шта да чине; једни предлажу да се нусти слободна, други да је одведу у Дубровник и тамо да је нродаду, трећи су за то да је некоме поклоне, а четврти да је коцком досуде једном између себе. Напослетку се сагласе да је ослободе: одведу је Дијани, која им звхваљује на племенитом поступку њихову. И у другој је прича о заробљеној вили. Неки ловац Влагаић („у Далмацији грађани и варошани зову влахом свакога сељака са сухе земље, који не живи па острвима" — вели Вук) води заробљену и свезану вилу по Дубровнику. Она га моли да сме нарицати, не би ли је ко чуо, те се смиловао и откупио је. Еад јој ловац одобри, она почне нарицати и пбзивати Дубровчане, који су „све Далмате" у слави претекли, али се нико не одазива. Видећи да јој нема помоћи, ловац одлучује да му буде робиња; али се на поновно јадиковање њено сажали, те је поклони кнезу. У другој од четири Наљешковићеве паетирске игре приказује ее како — по прологу —: Далециех од стран једна ће вил утећ од млаца тјерана, тер ће пак трудна лећ. Ту ју ће еатири звјерења ловећи у лугу четири ухватит лежећи. У тој ће изити и млаци они туј; Старац ће доћ тада, кога бог ностави, да мирно све влада у оној дубрави,