Prosvetni glasnik

868

ПРОСВЕХПИ ГЛАСНПК

„Треће ћу ти биље казат'. „Да си стишан у дружину", Секул види одговара: „Луда ли си, б'јела вило! „Била здрава глава моја, „Родиће мп љуба сина; „Бпла крепка мигака моја, „А и оштра ђорда моја, „Сјећи ће мп сабља Турке ; „Био собом јунак добар, „Бпћу стишан у дружину". Он одведе б'јелу вилу, Дарова је ујку своме. Уз ову је песму Вук додао у напомени: „Опомиљем се, да сам још у Тршићу, као дијете, сдушао пјесму, како је Јанко стао негдје распињати чадор „код зелена у гори језера", па му казала вида: „Чу лп мене, од Сибиња Јанко ! „Тп не пењп бијела чадора „На мојему дпвном игралишту „И на мојем дпвну нјевалишту; „Јера ћу ти све пострпјељати „Вране коње и добре јунаке". А кад се Јанко на то поплашио, онда Секуда разговарајући га и слободећи, рекао: „Дај ти мене два ронца јунака, „И дај мепе два бијела рта, „И дај мене два спва сокола : „Живу ћу ти вилу уватити". „Јанко му то да; кад вила побјегне води у дубине, он пусти два ронца јунака, те је истерају на сухо; кад побјегне преко поља равна, он напусти два бијела хрта; а кад се дигне небу под облаке, он пусти два сива сокода, и тако је савдада и ухвати". То би, дакде, бида друга песма о таком предмету, а трећа је, у истој књизи, она под бр. 225 Јунак вилу устријели: Прођох гору, прођох другу, Зађеде ми јасен клобук, Стегнух коња, да ја впдпм, Алп вила на јасену, Запех стр 'Јелу за тетиву, Да устр'јелим б'јелу вилу, Стаде вила заклињати: