Prosvetni glasnik

874

ДГОСВЕТПП ГЛАС1ШК

јући ситни прах, дизала га, и он би јој мало по мадо падао на крила — а кад се пере нестало би га. Он тада узвикну: 0, најужаснија тидо, слична си злој жечи, која што више гледа да очисти љаге блудне срамоте, све погрднија изгледа. Када гледамо заклонити кривицу уиадамо у горе зло. * * * Из наведених се примера види на који је начин иитересантни Ферић радио овај свој посао. Тај добри попа дубровачки остаје подједнако предмет изучавања и књижевног историчара и Фолклориста. А његов пример у раду, о коме је овде била реч, могао би и сада, на сто двадесет година после њега, наћи следбеника у дидактичкој ноезији нашој.

КАКО СЛЕПИ ЧИТАЈУ, ПИШУ И ШТАМПАЈУ КЊИГЕ ЗА СЛЕПЕ

I Крај слепих у Петрограду. Песочна улица, на крају Петрограда, представља читав градић, у коме се скрива нарочито мало друштво — слеаи. Некоји од њих у овом градићу живе и уче се без мало још од своје колевке. Неки су дошли овде у занатлијске радионице за слепе, или да раде у радионицама, користећи се алатима; или да науче овде какав било занат. Трећи су дошли да доврше свој живот у овом склоништу за слепе. И публика је на ово.ј песочној улици своја, особита — у главноме слепи. Следствено, по тротоарима ове улице излазе вам у сусрет слепци — девојчице које иду по две, ухваћене руку нод руку, с плавим наочарима, одевене у доста лепо одело, и о нечему весело брбљају, тако, да ви, сретнувпш ове парове, и не помишљате да су пред вама несрећни слепи... Слепи мушкарци иду посебице, пажљиво корачајући и ударајући штапом у тротоар. Ако погледате кроз гвоздене решетке на огради у двориште, и тамо ћете видети слепе како седе по клупама и греју се на сунцу, користећи се на доколици прекрасним јесењим данима. Мало коме је познато да на песочној улици, на плацу пред Александро — Маријинском школом за слене, налази се прекрасни саоменик К. К. Грота, који је први почео да се стара о слепима у Русији. Споменик овај заиста је врло лепо, уметнички, израђен. На високом гранитном стубу стоји бронзана биста Гротова, а доле — на подножју стуба, седи слепа девојчица, саливена од бронзе. Она чита књигу, држећи је на колену и врховима прстију пипајући испупчени