Prosvetni glasnik

11АСТАВА И КУЛТУРЛ

879

Учитељица донела са собом у разред стаклене ђинђуае и игле с концима. Игле су са тупим врховима. Пред сваку од ове деце она је метнула на сто по неколико ђинђува. За тим им је раздала игле с концима. Прво вежбање је — низсте ђинђува на конац. Пазите децо! Сад ћемо низати ове ђинђуве на коиац! То је врло лако. Пробајте само! Деца узимају са стола по једну ђинђуву, и удевају у њу иглу. Пошто је игла с тупим врхом, то нема бојазни да ће се ко убости. Сви слепи, и мушкарци и девојчице, с довољно пажње удубљују се у свој посао. На њиховим бледим лицима примећује се прибрана пажљивост. Посао, разуме се, иде полако, али са старањем. Учитељица стално пази на рад слепих питомаца, помаже им, и храбри их дајући им воље и наде за рад. Мало по мало деца су покупила све ђинђуве и нанизала их на конац. — Ја сам свршио! — узвикну један малишан. — Врло добро! Сад ћу ја и дати ситније ђинђуве. И. она му дала ђинђуве ситне као бисер. За време рада учитељица обилази слепе и пази како они раде овај посао. Неки слени је случајно испустио на под ђинђуву, и она се некуд одкотрљала, да би га слепи тешко могао наћи. Морао би цео под обићи рукама. Зато му је учитељица дигла с пода ђинђув. У оваком низању ђинђува на конац прође по неколико часова. Уверивши се да сви слепи извршују овај носао са довољним уснехом, учитељица носле наређује деци да нижу ђинђуве без игала. Наравно, овај посао иде много теже, него овај претходни. Деца, пошто добро упреду конац међу прстима, удевају га у руницу ђинђува. нипањем, т. ј. кад напипају руницу. Мало по мало иа се деца нзвежбају толико, да удевају и конац у иглу! При овом послу они чврсто држе ушице од игле међу прстима и — мучећи се — удевају у њих конац, као каква баба, која не види ушице. Један дечак десет пута је пробао да овако утне конац у иглу, али никако да потреви! Но, као што трудољубиви мрав не задржава се пред никаквим препонама, исто тако и овај слепи дечак, после небројених покушаја и напора, напослетку, уденуо је и он конац у иглу! — Лице његово озарило се осмејком радости! Ко је сад као он!! — Победио ј*е сам себе својом јаком вољом! — А де нека овако обичан човек ноћу утне конац у иглу! узвикнуо је неко од њих. Пошто су научили овако удевати конац у иглу, онда почињу учити да шију.