Prosvetni glasnik

902

стија, које им намеће икстннкт мање племенит: ,Школски часопис, пише 0'Ее§еп Ле Мар1ђогои§ћ, јесге брана противу плдме атлетизма и журбе за јевтиним, два бича модерног васпитања у Енглеској, а по несрећи и свуда....

Ову традидионалну независност, овај карактер (1е зеЦ-доуегпетеп! сопственог живота, енглеске гимназије бране суревњивом строгогаћу од утицаја са стране, а нарочито од државног запта. Не треба се огрешити о овај назив народне школе, који се даје оргавима за средње васпитање у Енглеској. Никако не значи, да школе зависе од државе ма у ком погледу: оне су државне у толико, што не прппадају појединцу, него се о њима стара управа са свим независна, која ради на добро' и усавршавање предузећа. Нико и не помишља, у Енглеској, да од државе очекује: програм, хигијенске мере, или ма какву контролу што се тиче васпитања у средњој школи. Свака гимназија је свој господар; господар своје нпставе, својих метода, својих игара, своје дисциплине, свога идеала, једном речју свога живота. То је оно, што чини, да у Енглеској ни једна школа не личи на другу, да свака школа ииа свој карактер, свој дух, свој специјалитет; с тога у Енглеској нема више омладине; има само младића-енглеза, који ма да личе један на другог, ииак се разликују и физички и морално. Отуда, успешна утакмица, јср се свака школа бори не да исгисне другу, него да се сама боље усаврши и да истакне своју личност. Таква установа претпоставља неминовно врло вредну идеју — водпљу, а ова је оваилоћена у управитељу школе, (1е Неас1та81:ег). Неас1та81ег је пеосноран монарх у своме царству. Он је само и једино васпитач. Свом својом снагом тежи да развије своју гимпазију, да од ње направи институт савршен у душевним вежбањима н моралним заношењима. У опште гимназија вреди онолико колико вреди њен управитељ и реФорматори великих гимназија су велике националне личности, као код нас шеФОви литерарних или филозофских школа: На"№кеуз Ногпђи, М. Е<1\\ т агс1 Еу11е1оп, последњи проФесори Е1оп-а, ирва су славна имена, којима се Енглеска поноси. Но, ма да је шеФ завода апсолутан господар, он није и глупн деспот: његово васиитање, његова служба, његово дубоко убеђсње чувају га од глуне политике власти и личности. Он зна, да гимназија није ни манастир, ни касарна, ни политичко тело, његов аукторитет је исто тако днскретан као и разборит. Управа једне школе не може бити демократска, она треба да буде натријархална; као што каже наш Моп1ај§ие, треба да буде све скупа блага строгост. Енглески ученик, врло горд својом независношћу, покорава се са савршеном мирноћом правплу, чак и казни, ако и једно и друго долази од потребне дисциплине, а не нечије уобразиље. Он врло радо иодноси