Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

939

гапзсћеп Кипз^егкз") било је у ствари, и ако не изреком, једна апстрактно исказана похвала импресионизму; Фарнхаген (Тагпћа§еп), проФесор универзитета у Ерлангену, претресао је свестрано уређеве неоФилолошких семинара п рад у њима, не обилазећн ни једну страну питања, почев од годишњег буџета на семинаре па до научног рада у њима („Шег пеирћПо1о815сће ТЈп1тегб1Ш88еш1паге, Шге Етг1сћ1ип§ ип<1 1ћгеп Ве1г1ећ")- Шнеганс (8сћпее§ап8), проФесор бонског универзптета, држао је врло занимљиво нредавање о докторској дисертацији („Б1е Егаре <1ег ВоМопНзбеНаЦоп"), о коме ће, у засебном извештају, бити говора на другом месту; Бове (Воуе1), проФесор диришког универзитета, држао је поводом двестагодишњпце Русовл,евог рођења предавање о Русоу („Ј. — Ј. Коиззеап"); Фиетор (У1е(;ог), проФесор марбуршког унпверзитета, претресао је у своме предавању („ГГћег Еаи^зсћгШ") често потрзано питање о јединству знакова за Фонетнчку транскрипцију, препоручујући при том знаке усвојене од Међународног Фонетпчког Удружења (АззосЈаИон Рћопе^ие 1п1егпа1;1опа1е) ; Глаузер (61аизег), ректор Трговачке Велике Школе у Манха .јму, говорио је о страним аеистентима („Еез азз181 ;а11 (;з е(;гап§ег8"), који у наставп нових језпка играју све већу улогу, и то не само у Нсмачкој, већ п у Француској и Енглеској : Ферстер (Ебгз(;ег), проФесор лајпцишког унпверзитета, држао је необичпо примећено предавање о вредности историјске спнтаксе за средњу школу („Бег Жет1 (1ег 1пз(;ог15сћеп 8уп1;ах Јиг сИе 8сћи1е"), на које се надовезала дуга и веома жива дискусија; и тако даље. Овим је готово исцрпена листа преда-вања (нису споменута само два посве безначајна), а из ње се видп да су свп нредавачи, сем Глаузера, универзитстски проФесори. Разуме се да ни учешће средњешколских наставника није било ограничено само на дискусије после предавања. Одмах првога дана конгреса било је по подне намењепо, бар највећим делом, разгледању изложбе разних уџбеника н помоћних наставних средстава, и ту су гимпазијски проФесори имали нрплике да у виду краћих предавања дају објашњења о појединим деловима изложбе; то исто ио подне имали су гимназијски наставници прилику да прикажу и разне апарате за хватање говора (бргесћтазсћтеп), који за наставу живих језика имају ту добру страну што се на њима једном ухваћени чланци или песме могу поновити колико се год пута хоће п гласе увек нодједнако (кад их попављају жива лица, то обично није случај), те се на њима ученици могу упозорити и на најскривеније танчпне изговора и дикције. Али се већ из раније поменутих тема може видети да су сва питања теоријске, научне ирироде била у рукама универзитетских проФесора, док су гимназијским наставницима остављена питања школске нраксе. У том су ногледу нарочито значајне и карактеристпчне речи којима је директор Дер (Ббгг), члан управе НеоФилолошког Удружења, објаснио састав оваквог програма за конгрес: „0 нашим иредавањима само неколико речи. Нрво речи захвалности свима опима који су се показали вољнп да говоре на овом конгресу. За све се пнје могло наћи места, времена је мало, а пространа је област коју треба да обрадимо. Нарочито смо иазили на две ствари: прво, да одржимо возу са ранијим конгреспма на тај начин што смо прихватили подстреке који су дати на њима и гледали да их даље спроведемо, п друго, да одржимо везу између универзитета и средње школе тиме што смо у свој дневни ред, поред питања о средњој школи и средњој наставп, унели теме које имају нарочити интерес за универзитет, и за обраду тих тема задобили универзптетске проФесоре. Ми смо уверени да су универзитет