Prosvetni glasnik
68*
ШКОЛСКО КРЕТАЊК
1015
десет година, и изгледа да се оно сад тек почело приближавати своме решењу. Сви проФесори оних средњих школа које субвенционише држава добиће пензију. Услови ове пензије пису још деФинитпвно утврђени. * Статистика пруских универзитета — Последња обавештења о овом предмету показују да се буџет самих пруских универзитета нопео од 3,935.449 марака у 1868 на 21,009.488 марака у 1911 што иредставља увећање око 433 од сто. Број ученика понео се од 7388 у 1868 на 27913 у 1911/12, дакле повећање је за 280 од 100. Три четвртине трошкова подмирује држава, а остало пак подмирује се из завештања н инскрииција. Број ученица достигао је свој максимум носледњег сешестра и износи 904, од кога се броја њих 175 посветдло пзучавању живих језика, 149 германским језицвма, 182 медицини, 22 изучавању правних наука, 4 теологији, 60 математици, 57 филозофији , 23 старим језицима, 43 политичко.ј економији, 21 хемији итд. * Узајамне посете учитеља по разредима — Последњ школском наредбом у Виртембергу наређује се учитељима да посећују своје другове на раду у разредима, да би тако могли створити слнку о целокупној настави у оној згради у којој заједнички раде. Да би се оправдала ова мера тврди се да су стари учитељи већ стекли лично искуство у своме раду којпм би се могли згодно користпти њихови млађи другови. Није довољно пратити педогошке новине но стручним листовима; пракса је пре свега много важнија. Учитељ који остаје између четири зида у својем разреду лако долази до илузије о превеликој вредности својих ноступака ири настављању. Међутпм, треба му да их упоређује са онпма својих другова. Ово непрекидно уноређивање је погодба за сваки недагошки напредак и поуздан лек против учмалости. * Курсови за усавршаваље — У Енглеској влада се све то ревносније занима пнтањем, шта да ради са оном младежи која напушта школу у доба од четрнаест година, н када остаје потпуно предана на милост и немилост утицаја улице и радионице. Дошло се до уверења да курсови за усавршавање, који се обављају у вече, и на који долазе уморни и ученици и наставници, не могу дати никаквих или готово никаквнх резултата. Ускоро ће се тога ради поднети законски предлог ради организовања ових курсова који би били практични и корисни за сву ону младеж коју породичне и животне незгоде изгоне из школе у овако младо доба, управо прерано. По том законском пројекту курсови ће се одржавати дању а не у вече, дакле у оно време кад ученици, који ће морати носећивати те курсеве, нису још преморени и исцрпени радом. Влада, рачунајући на добру вољу шеФова радњи неће одмах, при првом кораку, учинити ове курсове обавезним али, ако се увиди, да се овако нема успеха, прибећи ће се и прописима који ће све ове курсове увести у живот. * Родитељска равнодушност — Родитељска равнодушност у погледу своје деце често је много већа но што се то, уопште, и мисли. Ну, у Енглеској, кад се исцрпе сва средства и сви савети да их убеде о потреби