Prosvetni glasnik

ТТАСТАВА П КУЛТУРА

1209

се жели да наставник буде и на одмору са својии ученицима. Имаће он кад забележити што му је потребно да бележи. Неће се наставник преморити ако с ученицима шета по чисту ваздуху, ако с њима разговара, ако се међу њима креће. Сваку прилику ваља наставник да употреби где се може приблнжити ученицима. Нек наставник сиђе с оне висине на коју га је попела разлика у годинама, у пуложају, у знању. Он је васпитач омладине, па стога мора бкти у најближем додиру с њом. Ученици ће с много више поверења прићи наставнику који хоће с њима да се зближи. Његове ће савете радије примати и пре послушати него онога који хладно наређује и озбиљно прети. Добру васнитачу мора бити стало затим, да осваја срца својих васпитаника, да придобија љубав њихову. Без узајамне љубави између васпитача и васпитаника неће бити корисиих последица васпитачкога рада. А деца одговарају на љубав љубављу у пуној мери. Кад је наставник у непосредној близини ученика, моћи ће на време спречити ученика, да не падне у погрешку, отклонити оно што би могло бити штетно и опасно по њих. А свакојако је боље не допустити да се учипи погрешка, него после за погрешку кажњавати. Слабуњав, невешт дечко пуже се на гимнастичке справе, а нема никога уз њега да га придржи ако се отисне, по нотреби да га спречи у намери да се забазља оним за шта још није дорастао. Један се љуља на вратнлу, а други, немирко, гурне га, те онај с вратила пада и удара грудима о земљу. Двојица се јуре, а један подметне ногу тркачу, и ед?о га, истрке на земљи. Скачући с трамбулине, један нао, а други, у трку за њим, и не мислећи да онај може иасти, налети на њега, па се често^рбојица повреде... Да је ту био наставник, не би се то десило. Један би наставник био с једном групом ученика; други с другом. Ученици се не би могли крити иснред очију наставникових. Свакојако, није задатак наставнику да врши дужност полицајца, ко.ји само чува дену да се не повреде, да. не учине какву штету. То би већ могао вршити и човек других квалиФикација. Наставникова је дужност много лепша и пријатнија. За време одмора, као оно нри излетима и екскурзијама, наставнику се даје прилика да дође у интимнији додир са ученицима. Он им се приближује и улази у њихову средину као прави пријатељ, као старији брат, или отац. Разговара с њима и о учењу лекција и о изради задатака, упућујући их у тим пословима. Саслушава том приликом исповести њихове, на какве тешкоће наилазе при учењу. Често ће наставник у тим приликама чути од ученика понешто што ће га упутити на размишљање, на истраживање начина да му настава буде и јаснија и пријатнија.