Prosvetni glasnik

24

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

себе могли изводити: оби су стекди право службености као и право ужпвања манастирских земаља које су биди заузели тек онда када је тај предлог комисиски био усвојен од стране Кнеза и Државнога Савета у Височајшем Решењу. Право Прњавораца имају, дакле, свој извор и постанак тек у том Решењу, од тога момента само они су стекли право службености попаше, жироиађе и огрева у манастирској шуми. Затим, у „Протокоду Притјажанија" има таквих приватно-правних односа који су могли опстати и задобити обавезну сиду за стране које су на те односе иристаде само тако што су ти односи постади предмет једног закона, Височајшега Решења. И збиља, клаузула: да ће Прњаворци остати у својим, од манастира узетим, поседима и да ће их уживатп све дотле док има њихових Фамилија, после чега се посед враћа манастиру, садржи у себи једпу норму за коју, како изгледа, не зна Грађански Законик. То право уживања, на тим поседима, сељана села Прњавора не одговара потпуно, као што ћемо доцније то јасније показати, ни једној врсти субјективних права установљенпх и нормираних Грађанским Закоником, због чсга се „Протокод Притјажанпја" не може схватити друкчије него као закон: само се законом могу стварати нова субјективна права, нови правни институти, а никако правним пословима појединаца; један правни посао који би имао такав циљ не би, као противан јавном поретку (§ 13. Грађ. Зак. у везн са чд. 538. истога Законика.), вредео. 17. Јануара 1914. год., у Београду ПредседниЕ вомисије, Жнвојин 31. Пери1х. (Наставпће се).