Prosvetni glasnik
3?
НАСТАВА Е КУЛТУРА
35
минерада (експерименти с дуваљком), читање карата, цртање проФида, пројектовање тунела, екскурзије у каменоломе и руднике итд. На неким универзитетима, нпр. у Греноблу, тражи се на таквом испиту геолошка монограФија једног одређеног краја и дегаљна геолошка карта коју мора кандидат да лзради на терену и коју ће проФесор контролисати на крају године. 1 У геолошком институту у Нансију, који смо већ поменули, обраћа се на практично образовање будућих инжењера-геолога нарочита пажња; стога се изводе путовања ради студија, задржава се дуже у рудницима, граде се планови и предрачуни итд. 5. Научни радови. Тешко је описати општи карактер самосталних радова који се изводе у лабораторијама француских универзитета. Јер, према природи ствари, ти радови оетављају најшире поље за еопствену иницијативу онога који их ради, али, и поред тога, поузданоје, да је специјалиеање или, боље рећи, подела рада много мање развијена него на највећем броју страних универзитета, нарочито на немачким. Ауторитет управника показује се овде поглавито у избору тема за почетнике, који се понајвише бирају ирема ученичкој наклоности и способности, и, затим, у сталној критици радова и њихових резултата.- Утицај уиравника осећа се, дакле, више у питањима методе рада и у научној критици, него у самом материјалу који се обрађује. Исто тако, услед неспецијалисања које влада у Француској, врло се ретко види да сарадници једног истог института систематски обрађују у разним правцима једно питање, као што је то случај каткад у иноетранству. Радови, који постају под тим погодбама, губе истина у јединству, али зато добивају спонтанији и оригиналнији карактер, који јаче изазива нове идеје. Увођење у те радове иде постепено. Видели смо већ, да се каткад за простије испите лисанса већ захтева известан почетак личнога рада кандидата. За испит агрегације та се самосталност већ знатно више развија. Јер од пре неколико година на њему мора еваки кандидат показати диплому о вишим студијама, која захтева један научни рад о каквом питању из области природних наука, нпр. из геологије. Радови, који су уведени за ову диплому, захтевају по правилу пола
1 0 томе се бдижи подаци налазе код ^ т . КШап-а: »^оЦсе виг Гепзе^пешеп!; <1е 1а 0-6о1о^1е е4 <1е 1а Мтега1о§Је е! аиг Гог^атваМоп <1и Бађога1;о1ге <1е 6ео1оЈГ1е <1е 1а Гаси11;е Дез 8с1епсе8 а 1'1Тп1тег811;е <1е бтепоМе*.
2 Као примере из најновијег времена (1912) помињемо једав рад, коЈи Је лоднет природњачком Факултету у Паризу: 1,опдсћат1)оп: 8иг 1е шегашогрМате <1ез (;еггатз 8есоп (1а1ге 8(1ап8 1а рагМе ог1еп !;а1е <1ез Ругепеез — и други, поднет лрпродњачкон Факултету у Греноблу: МогапА: Е1и<1е <1е 1а 1'аипе дез са1са1гез та1апо'1шеп8 <1и Еоп1;ат1 (ћеге).