Prosvetni glasnik

38

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

цуске, Кл.ермон стенама из Оверња, Кан брахиоподима из Л.ијага и Јуре итд. С овим сиедијалисањем у збиркама стоји у вези обично и специјалисање универзитетских библиотека. Истина све лабораторије имају сопствене библиотеке за наставу, ади како ниједна нема нарочитнх материјалних средстава за то, лабораторијске су библиотеке (изузимајући ону у Паризу) доста сиромашне и ограничавају се понајвише на уџбенике неопходне за свакодневну потребу и наставу. Само У Греноблу, где је зграда геолошког института удаљена од Универзитета, универзитетска је библиотека, нарочитом одлуком, усгупила лабораторији највећи део литературе искључиво геолошког садржаја. Наравно да се тим књигама може служити сваки онај који има право да се служи универзитетском библиотеком, али они који раде у лабораторији имају на тај начин у свако доба при руци књиге и часописе који су им потребни. Ово се исто спрема и на Универзитету V Лиону и надати се, да ће се слично побољшање завести на свима упиверзитетима. II. Геолошка настава ван природњачких Факудтета. Овде морају наша излагања бити краћа и непотпунија јер је предмет растегљив и многостран. Узећемо у обзир редом: прво велике стручне установе у Паризу, које стоје непосредно под Миниетарством Просвете, 1 затим разне техничке стручне школе, слободне више школе, геолошка друштва и Завод за израду геолишке карте Француске. 1. Велике стручне установе у Паризу, које стоје под Министарством Просвете. а) Народни Музеј за Природну Историју (Мивеит (ГШ81;о1ге Ка1иге11е). Париски Мизеит (1' ШзМге ХаШгеНе игра у историји геологије велику улогу, једно због својих збирака које долазе у ред најзначајнијих у Европи, друго због наставе која се врши у њему и због научника који су из њега изишли (Сшлег, Рођгее, Оаи(1гу итд.). 1 Морале бп се помеаути још неке геолошве студије, које се врше на другим, неприродњачким Факултетима. Тако настава Физичке географије (која није одво ена од историјске економске и политичке географије, тако сјајио заступљене у Француској геограФској школи) често припада филолошком Факултету, што је доиста парадоксно, јер претежно лингвистично-историјско образовање његовог наставничког особља не даје му потребне спреме за то. На неким филолошкпм Факултетпма. нпр. у Лиону, постоји, истина, курс из Физичке географије, који је поверен проФесорпма геологије из природаачког Факултета. — С других гледишта даје се каткад насгава из минерадогије и хидрологије на медицинским и Фармацејским школама, тако нпр. у Апотектрској Школи у Паризу, из које су године 1912. изашла и три докторска рада вз области хидрологије.