Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНП ГЛАСПИК хармоничним горњим тоновима) лежи скривен трозвук (К. в-гипз /су, МизШзЉеИЈс, 1911, 8. 14 1 , 77). Тако су у С-Биг-трозвуку (с-е-§), где је (с) основни тон, љегова терца (е) и квинта (§) у ствари његови горви тонови. Што се тиче хармоничнос-ти појединих интервала, не влада, изгледа, ни данас иотиуна сагласност у мишљењу појединаца. Вековима се све до најновијег времена препирало чак и о хармоничности кварте. Данас се она, поред октаве и квинте (не рачунајући чисту приму: с-с), увргаћује у тзв. чисте интерпале; а ти се интервали сматрају као потпуне консонанце. За тим долазе „непотпуне консонанце": велика терца и мала терца (а-с'; 6:5), велика секста (с-а; 5:3) и мала секста (е-с'; -|). Велика секунда (други ступањ: с-(1) је очигледпо дисонантан интервал, и ако постаје правилним периодичним треперењем (из две врсге тренерења чији је бројни одное — 9:8 — врло прост). Дисонантна је и велика септима (15:8: седми и носледњи ступањ у скали, нерачунајући октаву, чијије однос према првом тону, као што смо видели, 2:1 или ^). Дисонантни су, најзад, и сви промењени, проширени или сужени интервали. Али у музици се не рачуна са консонанцом и дисонанцом појединих интервала, т. ј. са двозвуцима, већ са трозвуцима, са акордима, са хармонијама (хармонија је грчка реч која одговара латинској речи акорд). За то је за хармоничку музику, за стварање хармоније, великатерца важнија него кварта, која се сматра само као допуна квинте (до октаве). Због тога што код старих Грка велика терца (дитонус) није важила као консонантан интервал. већ као параФОНичан (т. ј. између симФонијеили консонанце и дијаФоније, дисонанце), није био употребљен Лиг- акорд (основни тон — велика терца — квинта), вели један историчар грчке музике (Ве11егтапп), и за то се није могла развити хармонијска музика. Хармонија у ширем музичком смислу је следовање, везивање акорда. Хармонија је дакле шири појам него консонапца. У њој се могу употребити н дисонанце. које се после опет „разрешују" у консонанце изостављањем тонова, који сазвук и чнне дисонантним, кварећи утисак целине. Диссннвци има у музици веома много. Тако оне постају ако се при спајању две хармоније (два консонантна акорда) већ у времену првог акорда одсвирају или отпевају унапред и тонови који припадају тек другом; или ако се умећу прелазни тонови (нпр. т између с и Ј), којих у главиој скали нема, да би се нпр. подражавало нриродном говору, плакању итд. Акорди се не везују само хармонијскн него и мелодијски. Данас је истина у музици омиљено везивање акорда без мелодије или, како бар поборници такве музике тврде, с мелодијом оју тек треба погодити, која се с муком мора нагађати. Међу тим, и I, " / Л V ' " к ,Ј|П V И