Prosvetni glasnik

НАСХАВА И КУЛТУРД

217

]1мнј} других начина да нскажу исте прелазе у значењу речи тако, да се не може прелазити од једнога језика другом, а да се не пази на све ове нрелазе. То показује узгред колико су неразборити они, који хоће да се учи латински језик по директном методу. Ја не знам да ди би се језик учио с мање напрезања; али то би мало значило, ако је напрезање то што користи, а не језик. Ако вам лекар нареди да идете у високе горе да себи оснажите мишиће, онда се не треба возити, већ треба ићи пешке. А било би још много горе учити Француски језик по директном методу. Због тога би млади људи, који не знају латииски језик, на мах изгубили сваку могућност да икад разумеју Француски језик тачно и у појединостима. Директан метод учи нас у немачком језику свему оном што од њега знају Немци, који нису ишли у школу, а и то није за презирање. Кад пређемо границу, ми поцрвенимо од келнера због својега незнања; немачки језик, како га говоре келнери, био би за нас већ добит; Француски језик, како га говоре келнери, то би заиста било још мање. Ја сам већ напред казао да то није онај Француски језик, који је за математичаре. „Али ако је само вежбање у анализи намера, ко.ју треба постићи, зар будући математичар не може посгићи непосредно, борећи се од почетка с грађом, на којој ће имати да ради после тога, с количином, бројевима и сликама?" То би било упрезати волове иза плуга. Крупне комаде, које ова анализа треба да иситни у прашину, паметно је изломити прво у мање комаде; радити друкчије то би било хтети сварити пре него што се жватало. Та анализа врши жватање; она нам даје сварљиве елементе. Облици речи, који су производи овога првога обрађивања, имају још нешто стварно и нешто што је готово живо; они су стога мање немили младој деци, која се могу упознати с њима у доба, када би им математика била неприступачна. То, што сам казао о математичару, вреди и о природњаку. И он мора мислити и по том рашчлањавати, разликовати елементе нредмета, које они испитују, одвајати их мишљу једне од других, норедити их и састављати их. Све ће он то научити радити или језичном анализом или математичним вежбањем; али овај други иут њему је у опште затворен. Биолог има исто толико мржње преМа математици колико најједностранији књижевник. Ови чисти облици математичареви, који му се чине празни, без боје и без живота,. задају му смртну досаду н за њега су без-интереса; он је готов да у њима види тако исто празно као и немило оруђе. Не остаје му дакле други пут, којим би ишао до пут хуманисгичних студија. Ова граматична анализа, плод граматичнога упореднога учења језика. биће му обилат-о довољна као