Prosvetni glasnik

243

Нађени фосиди слични су са Фосилима у сдојевилга Рајбла. а има сличности и у петрографскоме саставу. Преко тих слојева наслагани су моћни доломити и доломитски кречњаци који одговарају алнискоме „главном доломиту". Лијас средњи и горњи поуздано су утврђени паласком: ШМоИз, Меда1ос1из ритНиз, ТегеЂга1а1а гогоапа. Доњи •Л.ијас и Рет — несигурни су. У Јуру је Шуберт уврстио моћне банке загаситих и црних кречњака, који леже нреко слојева са Тл(.МоИз а које је раније и он^као и предходници му у доњу Креду стављао. У њима су запажепе ФораминиФере, корали и пужеви, али већином неодредљиви и кекарактеристични. Као специјадитет се истиче корал: С1аЛосогор$Г8 тггаШгз. Кречњачке бречије, масивне, сиве, које се на дадеко истичу као зупчасте риди, и својим нодожајем и садржином рбина од рудиста опредељују се као кретацејске. На Велебиту оне леже на банцима средње Јуре, а на Свалаји на титонскоме калкшпсту. Рудистни кречњаци и бречије из горње Креде садрже на много места пресеке радиолита, а но негде и ОзГгеа (СЈгопЛгоЛопГа) Јоаппае. Захватају велико пространсгво карстнога обдика. Промински су едојеви од конгломерата са уклупцима алвеолинских кречњака и од лапораца са ЈОисгпа, СеггМит. Има их на много места. Слагководног Иеогена нема на много места. Садржи остатке биљака, конгерија, унија, палудина. Дилувијални конгломерати, са биљкама које указују и на горњи Плиоцен. Има их обадских, Флувијалних, падинских. Неки мојкда стоје у зависносги са негдашњим глечерима на Велебиту. Дилувијални су производи још и боксит, црвеница п бигар са пужићима, али је за чудо како их је мало у области Велсбита. За ову кречњачку област значајна је појава кварцног песка и шљунка у долини Модрића, који су канда рецентни. Тектоника овога дела Велебита сасвим је проста. Већ Стахе је њу предстнвио антикдиналом чијејејезгро од тријасних слој.ева. Шуберт је дао ироФиле од С. И. на Ј. 3., од нрилике од главнога гребена до мора, из којих се види да је језгро антикдинале од карбонских и пермских(?) сдојева, а велико до мора опружено крило из сдожнога низа нанред поменутих мезозојских чланова. . На више места нађени су трагови Фосилнога угља. и ш'- <л гвожђа, мангана, бакра и олова, али нигде. у колични вредној се експлоатишу. У падеонтолошкоме делу ове расправе Шуберт Ј е А а0 нешто детаља о нађеним Фелама ФораминиФера.