Prosvetni glasnik

од 30 м, а даље на више, уз ноток, откривена су рудар. поткопима још 2 каолинисане риолитске жиде, поред којих се појављују одовне и цинкаие руде у виду неправилних и нестадних жилида, те су и истражни радови у овим поткоиима напуштени. 2. Као млађе неокомске творевине, а старије од Ургона, сматрам банковите бречијаете кречњаке с Фрагментима од рожнаца, кварца г кречњака и хдорита, које сам проматрао изнад шкриљаца у Ћиријевом мајдану, затим у Раковици и у мајданима цементног лапорца у Рипњу. 3. У вези с овим бречијастим кречњацима појављују се цементни лапорци, банковити кречњаци црне боје (у Пашином мајдану) и пешчари у Рипањским мајданима цементног лапорца. Сви ови седименти представљају нам по своме стратиграФском положају старије седименте од ургонских кречњака који се у овом терену појављују на ушћу потока Павићевца код села Рипња, на десној страни Топчидерске Реке. Ургону припадају и плавичасти кречњаци у Рушањском мајдану код ресничке жељезничке станице, а тако исто и плави кречњаци с калцитним жилицама, који се на супротној страни Тончидерске Реке између Ресника и Пино.саве појављују. II. Голт. — Голт је представљен глинцима, глин. лапорцима и кречњачким слојевима. Глинце и глиновнте лапорце проматрали смо у Чесменском Потоку у селу Рушњу, где се пружају С.269°3.—Ј.И., а падају на С.И. под 37°. Ту се налази карактеристична РиговГа Мауопала (I' Огђ. др., а тако исто и у глиновитим слојевима на путу од Рушња за ресничку станицу, само се ови пружају И. — 3., а падају на Ј., и црни кречњаци на 26,500 км. випге рипањске станице. III. Друга медитеранска етажа представљсна је лајтозачким кречњацима одмах више Л.ештана на путу преко Кречана за Врчин. Ту се појављују моћни трошнп кречњаци са литотамнијама, коралима и ехинидама. 4. Сарматска етажа далеко више пространства заузима. Ми смо сарматске кречњаке посматрали на овим местима: а.) Пдући.од ресничке станице ка селу Респику код саме сеоске чесме виде се церитски кречњаци правца С.300°3.—Ј.И. пад на С.И. под 20°. б.) Церитски кречњаци откриведи су и у Раковичкол! Потоку на 700 м. од манастира Раковице. То су слојеви хоризонтални, а исиод *М1х се појављују пескови. који вероватно одговарају II мед. етажи. • -^иичким бунарима свуда је налажен сармат. кречњак, вероватно к ст Р ан а Раковичког Потока од сармат. кречњака само је она прег ст Р ана нрекрнвена Дилувијумом. Дилувијална г.шна *^ а те Р ц >ч<1рне слојеве и у долини Милошевог и Вучјанског Потока. 1ек у итп^, Рхшту последњег потока, испод Торлака, појављују