Prosvetni glasnik

258

1ТР0СВЕТНИ ГЛАСЕИК

Веа. војвода Салватор нагласио је у одговору, да се с радошћу примио протекторства над конгресом са тако значајном и илеменитом сврхом те Ј0 пуно уверен да ће резултати конгреских саветовања свима недужним невољницпма, донети корисна плода. Затим је говорио министар Хајнолд, који је истакао како борба човека са прародом у дељи културног напретка посвуда тражи све впше жртава. Алп ха културна борба човека с природом иште да човека спабдемо свима средствима, која ће му помоћи да по могућству одоло опасностима и последицама те борбе. То је бужност и државе саме. Алп је тек V другој половини прошлог века соцпјално законодавство отпочело делати. Том раду придружују се и нодвизи овога конгреса, чији резултати треба да припомогну државама у вршењу њпхових дужности на том пољу. Главни градоначелник бечки д-р Вајскпрхнер нагласио .је, да су чланови конгреса ирожети најчисгијом и најплемепитијом љубављу нрема својим блпжњима, па подсетив како је познатн ножар у бочком „Кшј*(;еа<;ег-у" онде створио „друштво за снасавање", завршио је рсчима: „Ми сви жалпмо жртве крвавпх ратова и захвалн'1 смо свима, чије милосрдне руке блаже све нашо јаде". За тпм узеше реч још неколико беседника, што је и мене нобудпло, да конгрес иоздравим овако: Пуно с*»м задовољан и сматрам за особиту почаст што па овом конгресу сакунљене врсне п цредане поборнаке и присталице светске идеје Самарићанства могу свесрдно да поздравим са данас неоснорно културног крпстализационог центра балканског и што из те моје српске отаџбипе могу да му зажелим свако добро п свестран успех, а тнм више што се наша Србија свесно и истрајно,-са нуно добре воље, одлучности н самопрегоревања, ставила под нлеменити и спасоносни стег Самарићанства, уверена да то од ње захтевају добро схваћенп интереси наше државе и нашег народа, културног људства уонште, у чнјем ће друштву и моја отаџбина сада још камо обилније моћи и хтетп прегнути око унапређења нама свнма заједничких самарићанскнх подвига и идеала. После свечаног отварања конгреса, извршено је истог дана после подне конституисање појединпх конгреских одсека, а дан за тим отночели су радовн по свима одсецима. У четвртак 11. септ. пре подне одржао сам и ја у седници другог одсека своје предавање под називом:

које у целини глпсп : Срећан сам, што поред овако значајног збора п договора светског Самарп^иства добих нрилике, да његовпм општекориснпм подвпзнма и цпљевпма ДО\\р И несем, које зрно из земље и од парода, црема којима се све ^ до данас са жто које стране ноступало врло • маћијски, увек без стварних разлога и незасл-зжено, шта вдше често са врло лоше скривепом па богмв остентатнвно истнцаном зловољом п злурадошћу. Преузимам ову своју задаћу са толико више орности, јер се поуздано надам, да ће овај наш конгрес ио својем неносредном и каснпјем утицају иматн нлодних и благословеннх носледица и за моју Отаџбину Србију, . која свесна својег задатка п цнља свестрано успешно греди унапред.

Ночетак СамариКанства у Србији а .