Prosvetni glasnik

6

ПРОСВЕТНИ глАсник

сузбити она највећа врлина нашега народа: она његова неодољива морална снага да се бори против свакога зла, а за правичност, слободу и за опште добро. Наш народ, који је показао недавно ту врлину у изванредно великој мери, несумњиво је да ће потражити и наћи начина како да доскочи гресима успаваних садести. Али у тој тежњи ваља народу помоћи свим средствима: и у породици, и у школи и цркви, и књигама и новинама, и јавним зборовима. Сваки ће се породични рој, надамо се, радо хтети сетити своје старе кошнице, у којој је било много моралних погодаба за сваковрсно напредовање. Негдашња врло јака породична веза није била оков који би спутавао слободу доброга рада, већ јемственик чедности и сигурности и полуга за усавршавање. Гла'вна породична врлина, родитељска и синовља љубав, треба да се и даље развија у љубав за завичај, љубав за Отаџбину, дакле да буде и даље извор и грађанским врлинама, које се не могу развијати без индивидуалних врлина. Ми не мислимо онако како је прослављени немачки професор Трајчке проповедао: да су „индивидуалне врлине добре за манастир" и излишне за јако организовану државу. Излишне су можда за државу невољних и вољних ропских поданика ; а неопходно су потребне држави слободних грађана, који су свесни свога људскога достојанства. Образовање оваквих грађана спада у дужност школа, које се морају више но до сада бринути о моралноме васпитању омладине. И све вероисповедне установе морају тај циљ имати у виду. Нема ни науке ми религије које би се томе циљу противиле. Школе и цркве могу дакле и морају сузбијати нову религију богатства и манитога, прескупога уживања, без обзира на моралност њихова задовољења; сузбијати немарпост спрам општега добра, злоупотребу слободе, узајамну мржњу и неповерење, злурадост, и друге антисоцијалне нагоне и прохтеве који би се појављивали. Сем неговања индивидуалне моралности, свима нашим јавним посленицима и установама намеће се сада дужност сарађивати на што иотпунијем моралноме уједињењу сва три племена наше нове државеИ ако је ово државно уједињење било давнашњи сан наш, и ако смо се надали да ће се оно кад-тад остварити, ипак се овај велики историски догађај, једним срећним преокретом на бојиштима, тако брзо десио да се многима учинио неочекиван, а некима и нетражен. С тога пије чудо што овде-онде има неке затегнутости, двоумљења, забринутости, а по негде баш и болесних појава противљења, и т. д. Па то је и природно. У почетку стварања многих друштвених и државних заједница било је оваквога боловања; а то су болести детињства које пролазе. Из колебљивога, нешто хаотичнога и аморфнога стања, у смиреној се ередини етварају лепо уобличена кристална тела, добри са-